.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7524/2021
09.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rančev, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Napredak'' Sokobanja, koga zastupa Pravobranilaštvo Opštine Sokobanja, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2729/19 od 16.11.2020. godine, u sednici održanoj 09.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2729/19 od 16.11.2020. godine.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2729/19 od 16.11.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 614/16 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ukupna površina porodične stambene zgrade u ..., Ul. ... br. .., vlasništvo tužioca, 232,02 m2, što je tuženi dužan da prizna i trpi i provede u svojoj poslovnoj evidenciji, kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati novčane iznose navedene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli iznos posebno, kako je izrekom navedeno. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 51.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2729/19 od 16.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba u tom delu. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i predmet u ovom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost posebne revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), pa je utvrdio da posebna revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, revizijom pobijani deo odnosi se na rešenje o odbačaju tužbe kojim je postupak u tom delu pravnosnažno okončan i pravnosnažnu presudu radi duga po osnovu neosnovanog obogaćenja, saglasno odredbama člana 210. i 211. Zakona o obligacionim odnosima.
Protiv rešenja o odbačaju tužbe posebna revizija nije dozvoljena, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se ta revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, kako je određeno navedenom zakonskom odredbom, a odlučivanje o odbačaju tužbe spada u procesna pravila. Naime, imajući u vidu sadržinu zatražene pravne zaštite (a to je utvrđenje činjenice koja se odnosi na površinu nepokretnosti), o kojoj je sud u pobijanoj odluci odlučio tako što je rešenjem odbacio tužbu, u tom delu, kao nedozvoljenu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izjavljena revizija protiv navedenog rešenja u konkretnoj parnici, nije dozvoljena. Prema tome, kako revizija može biti izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava u za to predviđenim slučajevima, ali ne i zbog pogrešne primene procesnih normi, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji koja je u konkretnom slučaju izjavljena protiv rešenja o odbačaju tužbe. U preostalom delu revizijom pobijane presude, koji se odnosi na spor radi duga, odluka o tužbenom zahtevu zavisi od konkretne činjenične i pravne situacije, odnosno zavisi od činjenica utvrđenih u svakom konkretnom slučaju, te se ne radi o pravnom pitanju koje je potrebno razmotriti radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno pravnom pitanju od opšteg interesa i pitanju u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2., u vezi člana 419. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Ako je rešenjem drugostepenog suda pravnosnažno okončan postupak kojim je odbačena tužba zbog apsolutne nenadležnosti, kao u konkretnom slučaju, revizija je dozvoljena pod uslovom da se radi o sporu u kome bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu.
Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu postavljenom u tužbi od 27.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 29.009,02 dinara.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
