.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 7524/2021
09.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Jелице Бојанић Керкез и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Ранчев, адвокат из ..., против туженог ЈКП ''Напредак'' Сокобања, кога заступа Правобранилаштво Општине Сокобања, ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 2729/19 од 16.11.2020. године, у седници одржаној 09.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 2729/19 од 16.11.2020. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 2729/19 од 16.11.2020. године, као недозвољена.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Алексинцу, Судска јединица у Сокобањи П 614/16 од 13.02.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је укупна површина породичне стамбене зграде у ..., Ул. ... бр. .., власништво тужиоца, 232,02 м2, што је тужени дужан да призна и трпи и проведе у својој пословној евиденцији, како је изреком наведено. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу исплати новчане износе наведене у изреци, са законском затезном каматом за сваки доспели износ посебно, како је изреком наведено. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 51.000,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 2729/19 од 16.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда, у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одбачена тужба у том делу. Ставом трећим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу трећем изреке и предмет у овом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност посебне ревизије у границама својих овлашћења, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), па је утврдио да посебна ревизија тужиоца није дозвољена.
Према члану 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
У конкретном случају, ревизијом побијани део односи се на решење о одбачају тужбе којим је поступак у том делу правноснажно окончан и правноснажну пресуду ради дуга по основу неоснованог обогаћења, сагласно одредбама члана 210. и 211. Закона о облигационим односима.
Против решења о одбачају тужбе посебна ревизија није дозвољена, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер се та ревизија може изјавити само због погрешне примене материјалног права, како је одређено наведеном законском одредбом, а одлучивање о одбачају тужбе спада у процесна правила. Наиме, имајући у виду садржину затражене правне заштите (а то је утврђење чињенице која се односи на површину непокретности), о којој је суд у побијаној одлуци одлучио тако што је решењем одбацио тужбу, у том делу, као недозвољену, то по оцени Врховног касационог суда, изјављена ревизија против наведеног решења у конкретној парници, није дозвољена. Према томе, како ревизија може бити изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права у за то предвиђеним случајевима, али не и због погрешне примене процесних норми, нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији која је у конкретном случају изјављена против решења о одбачају тужбе. У преосталом делу ревизијом побијане пресуде, који се односи на спор ради дуга, одлука о тужбеном захтеву зависи од конкретне чињеничне и правне ситуације, односно зависи од чињеница утврђених у сваком конкретном случају, те се не ради о правном питању које је потребно размотрити ради уједначавања судске праксе, односно правном питању од општег интереса и питању у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права.
Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2., у вези члана 419. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Ако је решењем другостепеног суда правноснажно окончан поступак којим је одбачена тужба због апсолутне ненадлежности, као у конкретном случају, ревизија је дозвољена под условом да се ради о спору у коме би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, донете у другом степену.
Побијаном правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву постављеном у тужби од 27.05.2016. године, а вредност предмета спора је 29.009,02 динара.
Имајући у виду вредност предмета спора, ради се о спору мале вредности, обзиром да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противввредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, у смислу члана 468. став 1. ЗПП, а одредбом члана 479. став 6. истог закона прописано је да против одлуке другостепеног суда у поступку о споровима мале вредности није дозвољена ревизија.
Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
