.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7806/2021
20.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca „Telenor“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Milovan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi duga po tužbi i utvrđenja ništavosti po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 944/21 od 29.07.2021. godine, u sednici održanoj 20.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 944/21 od 29.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 944/21 od 29.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1446/19 od 04.06.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 1446/19 od 02.04.2021. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi u celini rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Dragana Petrovića iz ... I.Ivk. br. 851/2018 od 21.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca AA iz ... protiv tužioca-protivtuženog „Telenor“ d.o.o. Beograd, da se utvrdi da je ništava odredba člana 11. stav 2. Opštih uslova pružanja i korišćenja usluga u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži „Telenor“ d.o.o. Beograd od 02.11.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 65.940,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 944/21 od 29.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog odnosno procesnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku –ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer se revizijski navodi sadržinski odnose na primenu procesnih odredbi, ne na primenu materijalnog prava. Nema razloga koji ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi duga tužilac je podneo 21.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 182.000,92 dinara. Protivtužbu radi utvrđenja ništavosti tuženi je podneo 11.02.2020. godine. Tuženi u protivtužbi nije označio vrednost predmeta spora, a to nije učinio ni sud. U takvoj situaciji shodno članu 31. stav 1. ZPP, vrednost predmeta spora po protivtužbi identična je vrednosti predmeta spora po tužbi i u konkretnom slučaju iznosi 182.00,92 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
