.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 783/2020
13.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Mihajlo Bulajić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd – Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2008/18 od 22.10.2019. godine, u sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz stava drugog izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2008/18 od 22.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2008/18 od 22.10.2019. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 709/18 od 25.09.2018. godine.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 709/18 od 25.09.2018. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, nadležnom fondu PIO izvrši uplatu po stopama koje budu važile na dan uplate, na novčane iznose bliže označene u izreci presude. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000 dinara.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 2008/18 od 22.10.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv rešenja o troškovima postupka iz stava drugog izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2008/18 od 22.10.2019. godine, tužilac je pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na troškove postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je u celini usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje izvrši uplatu nadležnom fondu PIO i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000 dinara.
Pobijanim drugostepenim rešenjem sadržanim u stavu drugom izreke drugostepene presude, preinačena je prvostepena odluka o troškovima postupka, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Po oceni drugostepenog suda, tužilac je u postupku kojem je potraživao novčanu naknadu imao mogućnost da potražuje i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog čega je odluku o troškovima postupka preinačio primenom člana 153. i 154. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu drugostepene odluke kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj strani naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da troškovi ovog postupka tužiocu nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu odluke o troškovima postupka, kojom je tužena pravilno obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka koji su bili potrebni radi vođenja parnice u iznosu od 21.000 dinara.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2, u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju traženi troškovi za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj AT.
Na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
