Drugim stavom izreke obavezani su tužioci da tuženoj naknade parnične troškove u iznosu do 94.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4845/19 od 04.11.2022. godine, prvim stavom izreke žalba tužilaca delimično je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8448/17 od 05.09.2019. godine preinačena tako što je tužbeni zahtev delimično usvojen i utvrđena ništavost ugovora broj ...-...-.../... o dugoročnom stambenom kreditu od 12.10.2007. godine, zaključenog između parničnih stranaka, u delu kojim su korisnici kredita obavezani na jednokratno plaćanje troška puštanja kredita u tečaj zaduženjem njihovih tekućih računa i plaćanje naknade na ime troška obrade zahteva za osiguranje kredita kod NKOSK u iznosu od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan puštanja kredita u tečaj, te je obavezana tužena da tužiocima isplati iznos od 2.329,71 dinar na ime troška obrade zahteva kod NKOSK sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2007. godine do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužilaca odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom delu. Drugim i trećim stavom izreke odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se shodno članu 404. stav 1. ZPP ista smatra izuzetno dozvoljenom.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama, 49/13-US, 74/13-US), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer kod utvrđenja da do zaključenja glavne rasprave tužena nije dokazala da je osnovnim podacima o kreditu uručenim tužiocima u predugovornoj fazi iste obavestila o vrsti i visini troškova koji povodom realizacije njihovog kreditnog zahteva padaju na njihov teret (ponuda od 09.10.2007. godine ne sadrži podatke o naknadi troškova obrade zahteva za osiguranje kredita kod NKOSK u iznosu od 30 evra u dinarsokj protivvrednosti), odluka je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16.09.2021. godine. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama ne upućuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju su tužioci u tužbi naveli ne prelazi iznos iz prvog stava ovog člana (član 33. stav 2. ZPP). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužbom radi utvrđenja ništavosti ugovorne odredbe i radi isplate, podnetom dana 27.10.2017. godine, traženo je obavezivanje tužene na isplatu iznosa od 80.729,56 dinara, saglasno čemu je ovaj postupak vođen po pravilima za spor male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić