Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 3726/22 od 12.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Ubu R1 160/21 od 22.09.2022. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je dala odgovor na reviziju i predložila da se ista odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana, a protivnik predlagača obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odredbom člana 27. stav 2. ZVP propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj pravnoj stvari odlučeno je o naknadi za eksproprisano zemljište. Visina određene naknade je očigledno niža od vrednosti koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Protivnik predlagača predlaže da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP. Navedenom odredbom koja se, na osnovu člana 420. stav 6. tog zakona, shodno primenjuje i u postupku povodom revizije protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava a na osnovu člana 30. stav 2. ZVP i u vanparničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Potrebu da se odlučuje o posebnoj reviziji protivnik predlagača vidi u pravnom pitanju tretmana eksproprisanog zemljišta prilikom određivanja naknade.

Po oceni Vrhovnog suda, ovo pravno pitanje ne zavređuje da se u ovoj pravnoj stvari dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji. Odredbe materijalnog prava koje se primenjuju u ovom slučaju su jasne i ne zahtevaju novo tumačenje.

Prema odredbi člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, naknada u novcu određuje se i za poljoprivredno i za građevinsko zemljište, u skladu sa njegovim stvarnim statusom i bez obzira na izvršeni upis zemljišta u katastru nepokretnosti. Pojam građevinskog zemljišta određen je Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 sa kasnijim izmenama i dopunama). Odredbom člana 82. tog zakona propisano je da je građevinsko zemljište ono zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Istim zakonom propisano je da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, njegovi vlasnici stiču prava i obaveze propisane tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2), kao i da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa tim zakonom (član 88. stav 9).

U konkretnom slučaju. eksproprisano zemljište obuhvaćeno je Prostornim planom područja posebne namene državnog puta Ib reda br. 27 Loznica - Valjevo - Lazarevac, deonica Iverak - Lajkovac (veza sa autoputem E763 Beograd - Južni Jadran, deonica Beograd - Požega) od 15.01.2020. godine. Prostorni plan donet je i stupio je na snagu pre donošenja rešenja o eksproprijaciji predmetne parcele, koja je na taj način promenila namenu iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, iako ta promena nije sprovedena u katastru nepokretnosti. Zbog toga predlagač ima pravo na naknadu u visini cene eksproprisanog zemljišta kao građevinskog zemljišta, što je u skladu sa članom 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji i članom 58. stav 2. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da pravo svojine može biti oduzeto samo u javnom interesu i uz nankadu koja ne može biti niža od tržišne. U ovom slučaju visina naknade određena je po cenama koje je dala i Poreska uprava za svo građevinsko zemljište na teritoriji KO ... .

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom, a na osnovu članova 410. stav 2. tačka 5. i 413 istog zakona, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev predlagača za njihovu naknadu odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić