.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8086/2021
22.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca „Nolit“ a.d. Zemun sa sedištem u Beogradu, Zemun, čiji je punomoćnik Ninoslav Majačić, advokat iz ..., protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miroslav Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđivanja prava svojine i isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3227/21 od 16.06.2021. godine, u sednici održanoj 22.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3227/21 od 16.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3227/21 od 16.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8996/2019 od 30.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženih da se prekine postupak u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac suvlasnik sa 7/18 idealnih delova poslovnog prostora za koji nije utvrđena delatnost sa ulice broj posebnog dela BB evidencijski broj 3, koji se nalazi u prizemlju stambeno-poslovne zgrade br.objekta 1, u ulici ... ..., na kat.parceli br. ... KO ..., upisan u listu nepokretnosti br. ... KO ..., te da se ovlasti tužilac da se može u katastru nepokretnosti upisati kao suvlasnik iste nepokretnosti, a što su tuženi dužni da trpe. Stavom trećim i četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da mu tuženi pojedinačno isplate iznos od po 367.157,00 dinara, kao i na ime ulaganja u objekat tuženih, poslovni prostor u ulici ... ... u ..., iznos od po 600.802,50 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2019. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 74.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3227/21 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8996/2019 od 30.09.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju tužene, sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za obijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama.
Pravno pitanje koje je predmet spora nije od opšteg interesa, već je vezano za činjeničnog stanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i rešavanje spornog odnosa stranaka. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primenjenih odredba članova 20.-22. i 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a kod utvrđenja da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine sa traženim suvlasničkim udelom tužioca kao pravnog sledbenika zakupca na predmetnom poslovnom prostoru iz Ugovora o zakupu od 08.10.1974. godine zaključenim sa Gradskim stambenim preduzećem-OOUR „Poslovni prostor, a po osnovu sticanja održajem, ulaganjem i adaptacijom tog objekta, niti uslova za isplatu traženog novčanog potraživanja na ime izvršenog ulaganja u predmetni poslovni prostor i povećanja njegove vrednosti, s obzirom na to kako je to regulisano saglasnošću volja ugovornih stranaka iz zakupodavnog odnosa prema sadržaju iz odredaba navedenog ugovora o zakupu.
Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.04.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 1.201.605,00 dinara.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
