Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 583/20 od 22.09.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tužioca AA je kao delimično neosnovana odbijena, a žalba tužioca BB je kao delimično osnovana usvojena, pa je prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu drugog stava izreke i u pobijanom trećem stavu izreke, a preinačena u četvrtom stavu izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu AA na ime naknade troškova parničnog postupka osim iznosa od 118.343,11 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, isplati i iznos od još 6.000,00 dinara, ukupno 124.343,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na ocenu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra od strane nižestepenih sudova, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu odgovornosti tužene za traženi vid nematerijalne štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 05.02.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora za tužioca AA označen je iznos od 189.929,05 dinara, a za tužioca BB iznos od 60.000,00 dinara. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužioca zasebno. Pošto vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude za svakog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe čl. 468. i 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić