.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 826/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Petrović advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Jovanović advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1954/20 od 10.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1954/20 od 10.09.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1954/20 od 10.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 319/19 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa sada pok. DD bivšim iz ... vlasnik sa pravom svojine i držalac ½ na jednoj porodičnoj stambenoj zgradi označenoj kao zgrada broj 2, površine u gabaritu 70 m2, izgrađene na kat. parceli ..– objekat upisan pre donošenja propisa o izgradnji, na jednoj porodičnoj stambenoj zgradi označenoj kao zgrada broj 3, površine u gabaritu 25 m2, izgrađenoj na kat. parceli .., objekat ima odobrenje za gradnju, sve upisano u prepis lista nepokretnosti broj .. KO ... i da se obavežu tužene da priznaju i trpe posledice ovakvog svojinskog utvrđenja i upisa prava svojine tužilje na 6/10 delova na navedenim nepokretnostima i to ½ po osnovu bračne sutekovine i 1/10 po osnovu nasleđa. Stavom drugim izreke, odbačen je zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ostavinsku masu iza pok. DD bivšeg iz ... čini ½ nepokretnosti, navedenih u ovom stavu izreke i da se utvrde nasledni udeli tužilje na ovoj zaostavštini sa udelom od 1/5 (1/10), tužene BB sa udelom od 2/5 (2/10), tužene VV sa udelom od 1/5 (1/10) i tužene GG sa udelom od 1/5 (1/10). Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj VV i GG solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 47.950,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka na teret tuženih.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1954/20 od 10.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Šapcu P 319/19 od 21.05.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP).
Nižestepenim presudama odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava susvojine tužilje na predmetnim nepokretnostima po osnovu sticanja u braku sa pok. DD, jer je utvrđeno da je sada pok. suprug tužilje tu imovinu stekao ugovorom o poklonu Ov. ../95 od 12.12.1995. godine, zbog čega ista predstavlja njegovu posebnu imovinu u smislu člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, te da označeni ugovor o poklonu nije simulovani pravni posao koji prikriva disimulovani ugovor o doživotnom izdržavanju poklonodavca. Drugi tužbeni zahtev za utvrđenje ostavinske mase pok. DD i utvrđenje naslednih udela stranaka, sudovi su odbacili zbog nedostatka pravnog interesa.
Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, a ni potreba za novim tumačenjem prava. Revident u posebnoj reviziji insistira na tvrdnji da je zaključeni ugovor o poklonu simulovani pravni posao i da prikriva ugovor o doživotnom izdržavanju, čime u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje na osnovu kojeg su nižestepeni sudovi izveli zaključak o pravnoj prirodi ugovora na osnovu kojeg je tužiljin suprug stekao pravo svojine na predmetnim nepokretnostima. Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 2239/2017 od 21.06.2018. godine, priložena uz reviziju, ne opravdava potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji, s obzirom da nije doneta u istom činjeničnom sporu – utvrđeno je da je ugovor simulovani pravni posao. Isti značaj ima i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 2461/2015 od 12.05.2016. godine.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbu u ovoj pravnoj stvari podnela 04.02.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 100.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 21.05.2020. godine, dok je drugostepena presuda doneta 10.09.2020. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
