.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 826/2021
15.09.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Петровић адвокат из ..., против тужених ББ, ВВ и ГГ, све из ..., чији је заједнички пуномоћник Слободан Јовановић адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1954/20 од 10.09.2020. године, у седници већа одржаној 15.09.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1954/20 од 10.09.2020. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1954/20 од 10.09.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шапцу П 319/19 од 21.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља по основу стицања у брачној заједници са сада пок. ДД бившим из ... власник са правом својине и држалац ½ на једној породичној стамбеној згради означеној као зграда број 2, површине у габариту 70 м2, изграђене на кат. парцели ..– објекат уписан пре доношења прописа о изградњи, на једној породичној стамбеној згради означеној као зграда број 3, површине у габариту 25 м2, изграђеној на кат. парцели .., објекат има одобрење за градњу, све уписано у препис листа непокретности број .. КО ... и да се обавежу тужене да признају и трпе последице оваквог својинског утврђења и уписа права својине тужиље на 6/10 делова на наведеним непокретностима и то ½ по основу брачне сутековине и 1/10 по основу наслеђа. Ставом другим изреке, одбачен је захтев тужиље којим је тражила да се утврди да оставинску масу иза пок. ДД бившег из ... чини ½ непокретности, наведених у овом ставу изреке и да се утврде наследни удели тужиље на овој заоставштини са уделом од 1/5 (1/10), тужене ББ са уделом од 2/5 (2/10), тужене ВВ са уделом од 1/5 (1/10) и тужене ГГ са уделом од 1/5 (1/10). Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој ВВ и ГГ солидарно на име трошкова парничног поступка исплати износ од 47.950,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка на терет тужених.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1954/20 од 10.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђена је пресуда Основног суда у Шапцу П 319/19 од 21.05.2020. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, у смислу одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013 - УС, 74/2013 - УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту ЗПП).
Нижестепеним пресудама одбијен је тужбени захтев за утврђење права сусвојине тужиље на предметним непокретностима по основу стицања у браку са пок. ДД, јер је утврђено да је сада пок. супруг тужиље ту имовину стекао уговором о поклону Ов. ../95 од 12.12.1995. године, због чега иста представља његову посебну имовину у смислу члана 168. став 2. Породичног закона, те да означени уговор о поклону није симуловани правни посао који прикрива дисимуловани уговор о доживотном издржавању поклонодавца. Други тужбени захтев за утврђење оставинске масе пок. ДД и утврђење наследних удела странака, судови су одбацили због недостатка правног интереса.
Узимајући у обзир врсту спора и садржину судске заштите и начин пресуђења, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса, или у интересу равноправности грађана, а ни потреба за новим тумачењем права. Ревидент у посебној ревизији инсистира на тврдњи да је закључени уговор о поклону симуловани правни посао и да прикрива уговор о доживотном издржавању, чиме у суштини оспорава утврђено чињенично стање на основу којег су нижестепени судови извели закључак о правној природи уговора на основу којег је тужиљин супруг стекао право својине на предметним непокретностима. Пресуда Врховног касационог суда Рев 2239/2017 од 21.06.2018. године, приложена уз ревизију, не оправдава потребу одлучивања о посебној ревизији, с обзиром да није донета у истом чињеничном спору – утврђено је да је уговор симуловани правни посао. Исти значај има и решење Врховног касационог суда Рев 2461/2015 од 12.05.2016. године.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужиља је тужбу у овој правној ствари поднела 04.02.2019. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 100.000,00 динара. Првостепена пресуда донета је 21.05.2020. године, док је другостепена пресуда донета 10.09.2020. године.
Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
