Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagači su podneli odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za planiranje i izgradnju Gradske uprave Grada Loznica od 19.05.2021. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju u korist Republike Srbije, a za potrebe JP „Putevi Srbija“ Beograd i to kat.parc. br. .., zemljište u građevinskom području, površine 10.835 m2 upisane u iz LN br. .. KO ..., čiji je vlasnik VV, a pravni sledbenici ovde predlagači, u svrhu realizacije projekta izgradnje državnog puta Ruma-Šabac- Loznica i određeno da će se naknada za izvršenu eksproprijaciju odrediti u posebnom postupku po pravnosnažnosti tog rešenja. Korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik nisu u upravnom postupku postigli sporazum o visini naknade, jer raniji sopstvenik nije prihvatio ponudu korisnika eksproprijacije od 2.903.780,00 dinara za eksproprisanu nepokretnosti ili 268,00 din/m2 niti iznos od 228.741,11 dinara za biljne kulture, što je ukupno 3.132.521,11 dinara. Prema usaglašenom nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke Milorada Jockovića i Milana Lakanovića i građevinske struke Zorana Maksića, tržišna cena eksproprisane nepokretnosti iznosi od 800,00 dinara/m2 odnosno 8.668.000,00 dinara i tržišnu cenu biljnih kultura u iznosu od 516.533.00 dinara. Protivnik predlagača je prigovorio usaglašenom nalazu i mišljenju veštaka u delu kojim je određena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti, ali nije predložio novo veštačenje.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi članova 132, 137. stav 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 41. stav 2 i člana 42. stav 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji, kada su ocenili da je osnovan predlog za određivanje novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost u visini tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđene iz usaglašenog nalaza i mišljenja sudskih veštaka i obavezao protivnika predlagača da naknadu isplati.

Neosnovano se navodima reviizje osprava pravilna primena materijalog i procesnog prava u postupku utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Predmet ovog vanparničnog postupka je utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nakon što među strankama nije postignut sporazum o naknadi po osnovu pravnosnažnog rešenja o eksprorpijaciji. I po oceni Vrhovog suda, naknada koju je procenila Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, koju može odrediti sud, a u vanparničnom postupku određivanja ove naknade sud može, pored procene koju je dala Poreska uprava, izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože ukoliko oceni da su od značaja za određivanje visine naknade. Ovakav stav zauzet je i u brojnim odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

U konkretnom slučaju, Poreska uprava je dala procenu na osnovu evidentiranih prometa zemljišta koji su prijavljeni radi regulisanja poreza na prenos apsolutnih prava, a sudski veštaci su prilikom procene tržišne cene eksproprisane nepokretnosti imali u vidu karakter zemljišta, kvalitet, klasu, mesto nalaženja, udaljenost, odnosno blizinu naseljenog mesta i asfaltnog puta, postojanje udaljenosti infrastrukturne instalacije i druge korektivne faktore, koji utiču na tržišnu vrednost konkretne nepokretnosti. U odsustvu predloga protivnika predlagača da se tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti utvrdi iz drugog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, pravilnost činjenica utvrđenih u postupku se ne dovodi u sumnju. Sledom navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi visinu naknade odmerili na osnovu usaglašenog nalaza i mišljenja sudskih veštaka građevinske struke (i veštaka poljoprivredne struke u odnosu na vrednost zasađenih biljnih kultura) u situaciji kada je utvrđeno da je planskim aktom donetim radi izgradnje državnog puta, a pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršena promena namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je cenio više zaključenih Sporazuma o visini novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti u blizini predmetne nepokretnosti u KO ..., koje dostavio protivnik predlagača, a kojima je vrednost m2 utvrđena u znatno nižem iznosu od iznosa utvrđenog iz nalaza veštaka i izveo pravilan zaključak da to nije stvarna tržišna cena nepokretnosti po m2, jer svaki sporazum o visini naknade podrazumeva uzajamno delimično popuštanje obe strane u tom obligacionom odnosu. Prema odredbi člana 59. Zakona o eksproprijaciji novčani iznos naknade može biti predmet sporazuma između vlasnika eksproprisanog zemljišta i korisnika eksproprijacije, s tim što sporazum o novčanom iznosu naknade zaključen pred organom uprave, vlasnik eksprorpisanog zemljišta nije dužan da prihvati.

Ni ostalim navodima revizje se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja. Odluka o podnetom predlogu doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja ocenio sve žalbene navode protivnika predlgača koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predlagačima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković