.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 848/2021
03.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Dejan Atanasović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, koga zastupa Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđivanja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2685/2020 od 12.11.2020. godine, u sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2685/2020 od 12.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2685/2020 od 12.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2685/2020 od 12.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2446/17 od 25.08.2020. godine. Tom prvostepenom presudom odbijen je prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari (stav prvi izreke). Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište zaključen 14.01.2014. godine kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranje između tužilje i tuženog, kojom je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji isplati razliku između isplaćene do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za kat.parc.br. .. upisanu u LN br. .. KO ... u iznosu od 1.861.920,00 dinara, sa kamatom od 25.08.2020. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka od 222.009,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju na osnovu člana 404. ZPP.
Pobijanom presudom odlučeno je o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku, nižestepeni sudovi su, prema činjenicama utvrđenim u konkretnom slučaju, tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, izraženog kroz sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda, pa nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženog smatra posebnom, u smislu člana 404. ZPP. Pored toga naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta čiji je status pravilno utvrđen donošenjem Generalnog urbanističkog plana Grada Vranja. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke nižestepenih sudova, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, odnosno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate podneta je 19.10.2017. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 10.000,00 dinara, a zahtevana je i isplata 1.861.920,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 15.583,26 evra.
U ovom imovinskopravnom sporu koji se odnosi na utvrđenje ništavosti sporazuma i potraživanje u novcu, po vrednosti predmeta spora označenoj u tužbi (10.000 dinara) kao i visini pobijanog dela (1.861.920,00 dinara) koji očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
