Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 848/2021
03.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш, Бранка Станића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., чији је пуномоћник Дејан Атанасовић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Путеви Србије“, Београд, кога заступа Бранислав Поповац, адвокат из ..., ради утврђивања ништавости, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2685/2020 од 12.11.2020. године, у седници одржаној 03.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2685/2020 од 12.11.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2685/2020 од 12.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2685/2020 од 12.11.2020. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 2446/17 од 25.08.2020. године. Том првостепеном пресудом одбијен је приговор туженог о апсолутној ненадлежности суда за поступање у овој правној ствари (став први изреке). Ставом другим изреке, утврђено је да је ништав споразум о накнади за експроприсано пољопривредно земљиште закључен 14.01.2014. године код Секретаријата за урбанизам и имовинско-правне послове Града Врање између тужиље и туженог, којом је одређена висина накнаде за експроприсано земљиште, јер је супротан принудним прописима и јавном поретку. Ставом трећим изреке, тужени је обавезан да тужиљи исплати разлику између исплаћене до припадајуће накнаде за преузето градско грађевинско земљиште за кат.парц.бр. .. уписану у ЛН бр. .. КО ... у износу од 1.861.920,00 динара, са каматом од 25.08.2020. године до исплате. Ставом четвртим изреке, тужени је обавезан да тужиљи накнади трошкове поступка од 222.009,00 динара, са каматом од извршности до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију на основу члана 404. ЗПП.

Побијаном пресудом одлучено је о накнади за експроприсану непокретност, а ревизијом се указује да је потребно одлучити о ревизији ради уједначавања судске праксе у примени члана 42. Закона о експропријацији, односно начина одређивање висине тржишне вредности непокретности. У спроведеном поступку, нижестепени судови су, према чињеницама утврђеним у конкретном случају, тржишну вредност експроприсаних непокретности утврдили на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за експроприсану непокретност, израженог кроз судске одлуке Врховног касационог суда, па нису испуњени услови да се ревизија туженог сматра посебном, у смислу члана 404. ЗПП. Поред тога накнада је утврђена по тржишној цени градског грађевинског земљишта чији је статус правилно утврђен доношењем Генералног урбанистичког плана Града Врања. Указивање у ревизији на другачије одлуке нижестепених судова, не указује нужно и на другачији правни став изражен у тим одлукама, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у овој правној ствари, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Преузмите документ у ПДФ формату