Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava prava s predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite, o kome je odlučeno pobijanom presudom, je naknada štete zbog nepravilnog i nezakonitog rada tuženih u parnici Višeg suda u Beogradu P 45/13. U ovoj parnici, koja je započeta tužbom VV i GG protiv tuženog DD, vlasnika Agencije „Kondor“ radi utvrđenja ništavosti izjave i naknade štete, nakon smrti tuženog DD kao tužena označena je ovde tužilja, kao njegova naslednica. Pošto njeno prebivalište ni boravište nije bilo poznato, Viši sud u Beogradu joj je postavio privremenog zastupnika, ovde tuženog advokata BB. O zahtevu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava iz članova 154. stav 1, 155, 172. stav 1. i 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o advokaturi i Kodeksa profesionalne etike advokata, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz više odluka ovog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na praksu Evropskog suda za ljudska prava ne ukazuje nužno na potrebu za novo tumačenje prava i razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa jer se odgovornost za štetu zbog propusta, odnosno delovanja trećeg lica utvrđuje u konkretnoj parnici na osnovu činjeničnog stanja koje ne može biti predmet pobijanja, odnosno razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Stoga po oceni ovog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za dozvoljenost odlučivanja o posebnoj reviziji tužilje zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba za naknadu štete podneta je 21.11.2018. godine, a preinačena 26.08.2020. godine. Vvrednost predmeta spora opredeljena je iznosom od 1.661.471,88 dinara.

Imajući u vidu da se u konretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP zbog čega je na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković