U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba ZPP.

Prema stanju u spisima, tužilac je podneo tužbu protiv tuženih „Eurobank Direktna“ a.d. Beograd i DOO „Ika AM“ Sremski Karlovci, sa zahtevom da se utvrdi da su ništavi ugovori o kreditu 107-5523/07 i 107-5524/07 oba od 21.09.2007. godine zaključeni između „Eurobank EFG štedionica“ a.d. Beograd i „Ika AM“ d.o.o. Sremski Karlovci, kao i da je ništava založna izjava tužioca overena kod Opštinskog suda u Novom Sadu 10.10.2007. godine pod Ov 52811/07 i upis hipoteke na nepokretnosti – poslovnoj zgradi za koju nije utvrđena delatnost u ulici ... br. etaža P01+Pr1 br. zgrade 1, na parceli .. upisane u ln. .. KO ... . Nad DOO „Ika AM“ Sremski Karlovci sproveden je i okončan postupak stečaja, a ovde tužilac je bio osnivač i vlasnik navedenog preduzeća sa 50% osnivačkog uloga.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 208/14 od 12.02.2016. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari usled prestanka postojanja tuženog DOO „Ika AM“ u stečaju, Sremski Karlovci. Viši sud u Beogradu je rešenjem P 208/14 od 19.07.2017. godine nastavio postupak u odnosu na tuženu „Eurobank Direktna“ a.d. Beograd po tužbenom zahtevu za utvrđivanje ništavosti založne izjave overene kod Opštinskog suda u Novom Sadu 10.10.2017. godine pod Ov 52811/2007 i upisa hipoteke na nepokretnosti bliže opisane u izreci presude. Na ročištu od 24.04.2008. godine tužilac je predložio da sud nastavi postupak i u odnosu na pravnog sledbenika tuženog Privredno društvo – stečajnu masu DOO „Ika AM“ u stečaju Sremski Karlovci. Taj predlog prvostepeni sud je odbio nalazeći da stečajna masa jeste nastala prodajom pravnog lica ali da ista ne predstavlja pravno lice u smislu odredbi člana 74. stav 1. ZPP, pa samim tim se ne može smatrati pravnim sledbenikom, a osim toga tužilac nema prijavljeno potraživanje u odnosu na stečajnu masu već je predmet ovog postupka utvrđenje ništavosti ugovora. Postupak je nastavljen radi odlučivanja o zahtevu za utvrđivanje ništavosti založne izjave pri čemu je doneta presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan iz razloga što založna izjava i upis hipoteke čija se ništavost traži nisu ništave i u slučaju da se utvrdi da je neka odredba ugovora o kreditu ništava jer založna izjava i hipoteka obezbeđuju dug bez obzira na njegovu visinu, a što je u skladu sa članom 10. Zakona o hipoteci, a nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Članom 14.Zakona o hipoteci propisani su uslovi za davanje i upis založne izjave i hipoteke. Te odredbe zakona su ispoštovane, a pravilno je ocenjeno da nisu ispunjeni uslovi za ništavost založne izjave i upisa hipoteke što je u skladu sa pravilnom primenom čl. 9, 10. i 13. Zakona o hipoteci. Utvrđivanje ništasvosti određenih odredbi ugovora o kreditu, što bi za posledicu imalo smanjenje visine potraživanja tužene banke po zaključenom ugovoru o kreditu, nije osnov za utvrđivanje ništavosti založne izjave i upisa hipoteke jer iste mogu da egzistiraju bez obzira na visinu duga. Pitanje visine duga, pri ovakvoj situaciji, može biti od značaja kod naplate potraživanja u izvršnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković