У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда одредаба ЗПП.

Према стању у списима, тужилац је поднео тужбу против тужених „Eurobank Direktna“ а.д. Београд и ДОО „Ика АМ“ Сремски Карловци, са захтевом да се утврди да су ништави уговори о кредиту 107-5523/07 и 107-5524/07 оба од 21.09.2007. године закључени између „Eurobank EFG štedionica“ а.д. Београд и „Ика АМ“ д.о.о. Сремски Карловци, као и да је ништава заложна изјава тужиоца оверена код Општинског суда у Новом Саду 10.10.2007. године под Ов 52811/07 и упис хипотеке на непокретности – пословној згради за коју није утврђена делатност у улици ... бр. етажа П01+Пр1 бр. зграде 1, на парцели .. уписане у лн. .. КО ... . Над ДОО „Ика АМ“ Сремски Карловци спроведен је и окончан поступак стечаја, а овде тужилац је био оснивач и власник наведеног предузећа са 50% оснивачког улога.

Решењем Вишег суда у Београду П 208/14 од 12.02.2016. године прекинут је поступак у овој правној ствари услед престанка постојања туженог ДОО „Ика АМ“ у стечају, Сремски Карловци. Виши суд у Београду је решењем П 208/14 од 19.07.2017. године наставио поступак у односу на тужену „Eurobank Direktna“ а.д. Београд по тужбеном захтеву за утврђивање ништавости заложне изјаве оверене код Општинског суда у Новом Саду 10.10.2017. године под Ов 52811/2007 и уписа хипотеке на непокретности ближе описане у изреци пресуде. На рочишту од 24.04.2008. године тужилац је предложио да суд настави поступак и у односу на правног следбеника туженог Привредно друштво – стечајну масу ДОО „Ика АМ“ у стечају Сремски Карловци. Тај предлог првостепени суд је одбио налазећи да стечајна маса јесте настала продајом правног лица али да иста не представља правно лице у смислу одредби члана 74. став 1. ЗПП, па самим тим се не може сматрати правним следбеником, а осим тога тужилац нема пријављено потраживање у односу на стечајну масу већ је предмет овог поступка утврђење ништавости уговора. Поступак је настављен ради одлучивања о захтеву за утврђивање ништавости заложне изјаве при чему је донета пресуда којом је тужбени захтев тужиоца одбијен као неоснован из разлога што заложна изјава и упис хипотеке чија се ништавост тражи нису ништаве и у случају да се утврди да је нека одредба уговора о кредиту ништава јер заложна изјава и хипотека обезбеђују дуг без обзира на његову висину, а што је у складу са чланом 10. Закона о хипотеци, а није у супротности са принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима.

Другостепени суд је у свему прихватио аргументацију првостепеног суда и потврдио првостепену пресуду.

По оцени Врховног суда нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Чланом 14.Закона о хипотеци прописани су услови за давање и упис заложне изјаве и хипотеке. Те одредбе закона су испоштоване, а правилно је оцењено да нису испуњени услови за ништавост заложне изјаве и уписа хипотеке што је у складу са правилном применом чл. 9, 10. и 13. Закона о хипотеци. Утврђивање ништасвости одређених одредби уговора о кредиту, што би за последицу имало смањење висине потраживања тужене банке по закљученом уговору о кредиту, није основ за утврђивање ништавости заложне изјаве и уписа хипотеке јер исте могу да егзистирају без обзира на висину дуга. Питање висине дуга, при оваквој ситуацији, може бити од значаја код наплате потраживања у извршном поступку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић