.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9173/2023
29.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6558/21 od 26.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6558/21 od 26.08.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6558/21 od 26.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 14691/20 od 29.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade štete po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije iznos od 1.764,00 dinara, odnosno iznos od po 49,00 dinara za svaki mesec, za period od jula 2017. godine zaključno sa junom 2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od 20. u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Stavom trećim izreke otkazano je ročište određeno za 01.09.2021. godine.
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 6558/21 od 26.08.2022. godine, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi su podneli odgovor na reviziju
Prema stanju u spisima, tuženi su po prijemu tužbe podnete 21.12.2020. godine, podneskom od 25.03.2021. godine pre upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari, priznali tužbeni zahtev da tužiocu solidarno naknade štetu po osnovu neosnovane i nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije i istakli da su korisnicima komunalnih usluga preko sredstava javnog informisanja uputili javni poziv 01.09.2020. godine za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade, odnosno da nisu dali povod za tužbu. Troškove postupka su tražili i opredelili na iznos od 6.000,00 dinara.
Pravnosnažna odluka kojom je tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka doneta je primenom čl. 150, 154, 156, 162. i 163. ZPP, nakon ocene nižestepenih sudova da tuženi nisu dali povod za tužbu i da su učinjenim priznanjem tužbenog zahteva pre upuštanja u raspraljanje o glavnoj stvari stekli pravo na ostvarenje troškova parničnog postupka u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o parničnom postupku.
Pobijana odluka doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem utvrđenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021. godine, prema kom se upućenim javnim pozivom korisnicima komunalnih usluga za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade po osnovu tih usluga predupređuje potreba za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima i da su učinjenim priznanjem tužbenog zahteva u odgovoru na tužbu tuženi stekli pravo na ostvarenje troškova parničnog postupka u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija nije dozvoljena. Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanim drugostepenim rešenjem preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
