.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 933/2020
05.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić-Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Mirjana Burić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd – Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 636/19 od 29.10.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 636/19 od 29.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 636/19 od 29.10.2019. godine u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka iz drugog stava izreke prvostepene presude i rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2601/17 od 29.08.2018. godine, tako što se obavezuje tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 37.500 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000 dinara u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2601/17 od 29.08.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, po stopi koja bude važila na dan uplate, na novčane iznose bliže označene u izreci. Drugim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 636/19 od 29.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka iz drugog stava izreke prvostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi sa pravom na naknadu troškova postupka.
Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepenom presudom usvojen je u celini tužbeni zahtev i tužena je obavezana da u korist tužioca izvrši uplatu traženih doprinosa. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, prvostepeni sud je doneo rukovodeći se razlozima pravičnosti, smatrajući da je tužilac mogao u ranijem postupku u kojem je ostvario novčanu nakadu da potražuje i doprinose, pa iako je tužbeni zahtev za uplatu doprinosa osnovan, napravljeni su nepotrebni izdaci koji prevazilaze visinu tužbenog zahteva. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. tog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka tužiocu nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, primenom člana 150, 153. stav 1. i 154. ZPP, tako što je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u iznosu od 37.500 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate. Tužiocu su priznati troškovi za sastav tužbe od strane advokata u iznosu od 6.000 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta u iznosu od po 7.500 dinara i jedno neodržano ročište 4.500 dinara, kao i za sastav žalbe iznos od 12.000 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2, u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju traženi troškovi za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj AT.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
