Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i ostavljeno na snazi rešenje javnog izvršitelja te je obavezana tužena da tužiocu za utuženi period plati pružene usluge daljinskog grejanja. Tužena je podnosila zahteve tužiocu za isključenje sa sistema grejanja, koje zahteve za isključenje je tužilac odbio, a tuženu dopisom od 09.04.2015 i 23.05.2018. godine obavestio da uz zahtev za isključenje treba da dostavi dokaze da je izmirila sve dospele obaveze prema tužiocu, da će se u protivnom smatrati da je odustala od zahteva. Sin tužene je u januaru 2015 izvršio isključenje stana tužene sa daljinskog grejanja zatvaranjem ventila, o čemu tužilac nije obavešten, a prema izjavi saslušanog svedoka proizlazi da zatvoreni ventil za grejanje može ponovo da se otvori. Tužena nije dokazala da je u vezi sa zahtevom za isključenje postupala u skladu Pravilnikom o uslovima za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, te nije bilo osnova da nižestepeni sudovi oslobode tuženu od plaćanja računa za usluge koje joj je pružio tužilac.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.08.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 30.244,82 dinara.

Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić