Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку због потребе уједначавања судске праксе.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца и остављено на снази решење јавног извршитеља те је обавезана тужена да тужиоцу за утужени период плати пружене услуге даљинског грејања. Тужена је подносила захтеве тужиоцу за искључење са система грејања, које захтеве за искључење је тужилац одбио, а тужену дописом од 09.04.2015 и 23.05.2018. године обавестио да уз захтев за искључење треба да достави доказе да је измирила све доспеле обавезе према тужиоцу, да ће се у противном сматрати да је одустала од захтева. Син тужене је у јануару 2015 извршио искључење стана тужене са даљинског грејања затварањем вентила, о чему тужилац није обавештен, а према изјави саслушаног сведока произлази да затворени вентил за грејање може поново да се отвори. Тужена није доказала да је у вези са захтевом за искључење поступала у складу Правилником о условима за подношење и решавање захтева крајњег купца за обуставу испоруке топлотне енергије, те није било основа да нижестепени судови ослободе тужену од плаћања рачуна за услуге које јој је пружио тужилац.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужена није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Из наведeних разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.

Тужба у овој правној ствари поднета је 25.08.2021. године, а вредност предмета спора је 30.244,82 динара.

Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић