Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1051/22 od 17.08.2022. godine, stavom I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, pa je presuda Osnovnog suda u Jagodini P 2799/21 od 20.12.2021. godine, potvrđena u delu stava I izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ĐĐ, biv.iz ... preminuo 19.07.2004. godine u ..., stekao pravo svojine na nepokretnosti k.p. br. .../..., zemljište uz zgradu 0.02,96 ari, k.p. br. .../... zemljište uz zgradu 0.02,04 ara i zemljište pod delom zgrade 0.00,58 ari KO ..., ukupne površine 5,58 ari, po osnovu savesnog održaja dužeg od 30 godina, što bi tuženi bio dužan da trpi da se istovremeno na osnovu presude pok. ĐĐ, biv.iz ... preminuo 19.07.2004. godine ima upisati u svojstvu vlasnika na nepokretnostima k.p. br. .../... zemljište uz zgradu 0.02,96 ari, k.p. br. .../... zemljište uz zgradu 0.02,04 ara i zemljište pod delom zgrade 0.00,58 ari KO ..., ukupne površine 5,58 ari, kod RGZ SKN Jagodina i da se istovremeno tuženi ispiše kao dosadašnji knjižni vlasnik, kao i u stavu II i III izreke. Stavom II izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Jagodini P 2799/21 od 20.12.2021. godine u preostalom delu stava I izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi prema tuženom da predmetne nepokretnosti predstavljaju zaostavštinu sada pok. ĐĐ biv. iz ... i u stavu IV izreke, tako da glasi da se usvaja tužbeni zahtev tužilaca i utvrđuje da nepokretnost k.p. br. .../... zemljište uz zgradu 0.02,96 ari, k.p. br. .../... zemljište uz zgradu 0.02,04 ara i zemljište pod delom zgrade 0.00,58 ari, KO ..., ukupne površine 5,58 ari predstavljaju zaostavštinu pok. ĐĐ biv. iz ..., preminulog 19.07.2004. godine u ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi, pa je tuženi obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 349.075,00 dinara. Stavom III izreke, odbijen je zahtev tuženog da mu se naknade troškovi postupka povodom izjavljene žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, u delu kojim je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu o odbijanju njegovog protivtužbenog zahteva.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog- protivtužioca, izjavljenoj protiv pobijane presude u delu kojim je potvrđena odluka prvostepenog suda o odbijanju njegovog protivtužbenog zahteva.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zauzeća parcele tuženog- protivtužioca zidanjem objekta od strane tužioca-protivtuženog AA i isplata naknade za zauzeti deo parcele, a pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu do primene instituta posebne revizije propisane odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ne dovodi svaka pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Ukazivanje revidenta u reviziji na neujednačenu sudsku praksu je bez uticaja na odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji, imajući u vidu da uz reviziju nisu priložene drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta izjavljene protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u smislu odredbe odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu-protivtužbu radi utvrđenja i naknade štete, tuženi-protivtužilac je podneo 01.04.2013. godine, a vrednost predmeta spora po protivtužbi je 350.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija revidenta nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog-protivtužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se revizijom revidenta ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku, pošto je pobijanu presudu zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom bez održane rasprave, zbog čega je pogrešno primenio odredbu člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nesporno je da su se k.p. br. .../... površine 2,29 ari i k.p. br. .../... površine 2,62 ara, u vreme podnošenja tužbe 2012. godine, vodile kao svojina sa udelom od 1/1 na ime sada pok. EE, biv.iz ..., a nakon njegove smrti istu je u postupku raspravljanja zaostavštine nasledio njegov jedini zakonski naslednik, brat ostavioca DD iz ... (tuženi-protivtužilac). Takođe je nesporno da je tužilac AA vlasnik k.p. br. .../..., k.p. br. .../..., k.p. br. .../..., koje parcele se nalaze u istom potesu kao i parcele vlasništvo tuženog-protivtužioca, a između njih se prostiru sporne parcele k.p. br. .../... i k.p. br. .../... . Preko svih navedenih parcela prolazi javni put tako da su one, nakon presecanja, odnosno uspostavljanja javne površine dobile nove podbrojeve. Tužilac je na k.p. br. .../... tokom 1987/1988 godine, sagradio stambeni objekat u kome živi. Veštačenjem od strane sudskog veštaka geodetske struke utvrđeno je da se objekat tužioca AA prostire i delom na k.p. br. .../... u površini od 58 m2, koji je u vlasništvu tuženog- protivtužioca. ŽŽ u svojstvu prodavca i ĐĐ, u svojstvu kupca, su zaključili 31.07.1973. godine pisani ugovor o kupoprodaji koji za predmet ima k.p. br. .../... površine 5,81 ar u potesu ... KO ... . Tužioci tužbom traže utvrđenje prava svojine po osnovu održaja njihovog pravnog prethodnika, pok. ĐĐ, biv.iz ... na k.p. br. .../... površine 2,96 ari i k.p. br. .../... površine 2,62 ara, odnosno ukupne površine 5,58 ari, tvrdeći da je to zaostavština njihovog pravnog prethodnika na osnovu održaja i zaključenog ugovora o kupoprodaji iz 1973. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih za utvrđenje da predmetne parcele predstavljaju zaostavštinu njihovog pravnog prethodnika po osnovu održaja i ugovora o kupoprodaji iz 1973. godine, odbio, primenom odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer je zaključio da tužioci nisu savesni držaoci, pošto ugovor o kupoprodaji nikada nije realizovan, a prihvatajući, u tom smislu, iskaz svedoka ZZ iz ..., pri čemu je prvostepeni sud takođe zaključio da ni prodavac nije bio u posedu nepokretnosti koje su predmet ugovora o kupoprodaji iz 1973. godine, niti su te parcele bile u njegovom vlasništvu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je utvrdio da predmetne parcele ukupne površine 5,58 ari predstavljaju zaostavštinu pok. ĐĐ, biv. iz ..., nalazeći da su tužioci, preko svog pravnog prethodnika, pok. ĐĐ i lično, od kupovine spornih parcela 1973.godine od ŽŽ, bili u nesmetanoj državini istih i da je sada pok. ĐĐ osnovano verovao da zaključuje ugovor o kupoprodaji sa vanknjižnim vlasništvom predmetnih parcela kome je i isplatio kupoprodajnu cenu u celosti, a da tuženi, na kome je bio teret dokazivanja činjenice nesavesnosti državine pravnog prethodnika tužioca, tu činjenicu nije dokazao.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tuženi-protivtužilac u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije imao mogućnost da, bez neposrednog saslušanja parničnih stranaka i svedoka na čijim iskazima je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku, izvede drugačiji zaključak o savesnosti tužilaca i njihovog pravnog prethodnika u pogledu sticanja prava vlasništva na predmetnim parcelama održajem i da na tako izmenjenom činjeničnom stanju zasnuje svoju odluku. Pošto je u ovoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud je bio dužan da održi raspravu radi utvrđenja drugačijeg činjeničnog stanja od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi, jer ako smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze stranaka i svedoka i na tim iskazima zasnovao utvrđenje o bitnim činjenicama, trebalo je da izvede dokaz neposrednim saslušanjem stranaka i svedoka da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje, na osnovu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku. Pošto drugostepeni sud nije tako postupio, sledi da revident u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u postupku pred drugostepeni sudom.

Iz izloženih razloga, drugostepena presuda je u preinačujućem delu ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud, otkloni ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, na koju je ukazanu ovim rešenjem, kako bi potom imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu odluku o vlasništvu na predmetnim nepokretnostima.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić