Kao revizijski razlog ističe se postojanje bitne povrede, ali se u obrazloženju ne navodi o kojoj je povredi reč. Sada važeći ZPP ne dozvoljava u reviziji isticanje postojanja bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi kojima se indirektno (bez navođenja člana zakona) ukazuje na postojanje te bitne povrede.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 05.06.2012. godine tužiocu je utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka na radu koji je mogao da utiče na radnu sposobnost, a tužilac ima status osobe sa invaliditetom. U rešenju je navedeno da kod tužioca postoji sposobnost na lakše poslovanje ali da nije sposoban za dizanje i nošenje tereta, dugo stajanje i vožnju viljuškara (radno mesto na kome je tužilac obavljao poslove). Tuženi je razmotrio mogućnosti rapoređivanja tužioca na drugi odgovarajući posao koji bi odgovarao njegovom zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti, pa je utvrdio da ne postoji mogućnost raspoređivanja na druge odgovarajuće poslove; da poslodavac nema potrebe za otvaranjem novih radnih mesta i da ne postoje poslovi koji bi se mogli ponuditi zaposlenom u nižem stepenu stručne spreme u njegovom zanimanju zbog čega je tužiocu otkazao ugovor o radu kao višku zaposlenih na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Pre prestanka radnog odnosa tužiocu je isplaćena otpremnina u skladu sa zakonom.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen, jer se nisu stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Otkaz po osnovu prestanka potrebe za radom može se dati zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla. Iz tog pravila proizilazi da se otkaz po ovom osnovu ne može dati zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ili radne sposobnosti zaposlenog. Kod tuženog nije došlo do ukidanja radnog mesta na kome je tužilac radio, umanjenja broja zaposlenih, izmene sistematizacije, unapređenja tehnološkog procesa ili finansijsko-privrednih problema, pa kako zdravstvena i radna sposobnost ne može biti kriterijum za proglašenje zaposlenog tehnološkim viškom (jer je to jedini suštinski razlog prestanka radnog odnosa), to je rešenje nezakonito.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se zakonom (posebnim zakonom) u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i Pravilnikom o radu (član 1. ZOR-a), pa su neosnovani revizijski navodi da je poslodavac postupao po mišljenju resornog ministarstva od 04.03.2011. godine o kome ukoliko poslodavac ne može zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama utvrđenih od strane nadležnog zdravstvenog organa da premesti na druge odgovarajuće poslove prema njegovoj stručnoj spremi i zdravstvenim sposobnostima, može da ga proglasi viškom u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, mišljenje resornog ministarstva ne predstavlja izvor prava.

Takođe su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pravila sadržana u izmenjenom Zakonu o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 75/2014), zato što se taj zakon ne može retroaktivno primeniti na pravni odnos koji je zasnovan pre njegovog stupanja na snagu.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.