Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Dojčinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Apelacioni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/17 od 01.11.2018. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/17 od 01.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/17 od 01.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2978/16 od 05.07.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor nenadležnosti za postupanje u ovom sporu, pa je stavom drugim izreke odbijen i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu IV Su-22-195/16 od 17.10.2016. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 60.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/17 od 01.11.2018. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zakonitosti odluke predsednika suda o prestanku prava na naknadu za odvojen život od porodice, kojom je je utvrđeno da je tužbeni zahtev za poništaj navedene odluke – neosnovan, a pobijana odluka je doneta uz adekvatnu primenu materijalnog prava, koje ne odstupa od primene prava i pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari (Rev2 2701/17 od 13.06.2018. godine, Rev2 873/17 od 07.12.2017. godine, ...), o postojanju prava tužioca na naknadu za odvojen život od porodice.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi poništaja rešenja po zahtevu tužioca za naknadu za odvojen život, podneta je 30.12.2016 godine. Vrednost predmeta spora u tužbi nije određena, nije utvrđena u toku postupka, niti je određena i naplaćena sudska taksa na tužbu i odluku.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, primenom člana 441. Zakona o parničnom postupku, u parnicama iz radnih sporova revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 93/12), primenom člana 28. istog Zakona, kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora, u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora, u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, određena u visini od 15.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić