Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje po osnovu naknade štete zbog manje ostvarene naknade plate za vreme održavanja dve trudnoće, korišćenja godišnjeg odmora, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u periodu od 01.11.2012. godine zaključno sa 30.11.2015. godine, kao razliku između naknade plate isplaćene tužilji u utuženom periodu i naknade plate koju bi ostvarila da joj je za obračun naknade utvrđena plata u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu MUP, u visini utvrđenoj na osnovu odgovarajućeg veštačenja, kao šteti koja je za tužilju nastala i za koju odgovara tužena, iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. Tužilji je u obračunskom periodu koji se uzima kao osnovica za obračun naknade plate obračunavana i isplaćivana plata u iznosima nižim od pripadajućih po pravu na uvećanu platu kao zaposlene raspoređene u Jedinicu za finansijske istrage u sastavu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i od 26.12.2013.godine unapređene u zvanje mlađeg referenta I klase, o čemu su sudovi odlučili primenom materijalnog prava, s polazištem na članu 11. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je bio na snazi u utuženom periodu i u skladu sa sudskom praksom revizijskog suda i pravnim stavom u pogledu primene Uredbe o platama lica koji obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ br. 14/03...114/14).

Revizijom se u suštini osporava utvrđenje o visini naknade, što predstavlja činjenično a ne pravno pitanje. Određeno se ne ukazuje na ispunjenost zakonom propisanih uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu stava 2. istog člana odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 24.12.2015. godine, a preinačena 06.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora u pobijanom delu iznosi 1.580.540,76 dinara i očigledno je niža od dinarske protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, te revizija nije dozvoljena prema cenzusu koji je propisan u citiranoj zakonskoj odredbi.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić