Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је тужбени захтев усвојен, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Ставом 2. истог члана, прописано је да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о потраживању тужиље по основу накнаде штете због мање остварене накнаде платe за време одржавања две трудноће, коришћења годишњег одмора, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, у периоду од 01.11.2012. године закључно са 30.11.2015. године, као разлику између накнаде плате исплаћене тужиљи у утуженом периоду и накнаде плате коју би остварила да јој је за обрачун накнаде утврђена плата у двоструком износу плате која се обрачунава и исплаћује запосленом на одговарајућем радном месту у седишту МУП, у висини утврђеној на основу одговарајућег вештачења, као штети која је за тужиљу настала и за коју одговара тужена, из разлога наведених у побијаној пресуди. Тужиљи је у обрачунском периоду који се узима као основица за обрачун накнаде плате обрачунавана и исплаћивана плата у износима нижим од припадајућих по праву на увећану плату као запослене распоређене у Јединицу за финансијске истраге у саставу Службе за борбу против организованог криминала и од 26.12.2013.године унапређене у звање млађег референта I класе, о чему су судови одлучили применом материјалног права, с полазиштем на члану 11. Закона о финансијској подршци породици са децом који је био на снази у утуженом периоду и у складу са судском праксом ревизијског суда и правним ставом у погледу примене Уредбе о платама лица који обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала („Службени гласник РС“ бр. 14/03...114/14).

Ревизијом се у суштини оспорава утврђење о висини накнаде, што представља чињенично а не правно питање. Одређено се не указује на испуњеност законом прописаних услова за примену института изузетне дозвољености ревизије.

Сходно изнетом, Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене применом члана 404. став 1. ЗПП, на основу става 2. истог члана одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужене није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 24.12.2015. године, а преиначена 06.11.2018. године. Вредност предмета спора у побијаном делу износи 1.580.540,76 динара и очигледно је нижа од динарске противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, те ревизија није дозвољена према цензусу који је прописан у цитираној законској одредби.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић