Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pak učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu od 17.05.2021. godine na neodređeno vreme, na radnom mestu agenta ... . Dana 24.06.2021. godine u toku rada u 10 časova, gledao je video klip na „You Tube“ kada je BB u toku trajanja klipa objavio da mu je VV slao poruke sa konkretnog broja koji je bio prikazan u klipu. Napravio je pauzu i probao da preko „TIS“ aplikacije utvrdi kome taj broj pripada – izvršio je pretragu korisničkog broja 064/**** koji broj pripada kategoriji zaštićenih brojeva, iako je znao da je to zabranjeno raditi samoinicijativno već samo po zahtevu korisnika. To je znao još momentom zasnivanja radnog odnosa. Tužiocu je uručeno upozorenje o povredi obaveze broj ... od 14.07.2021. godine i po sprovedenom disciplinskom postupku doneto rešenje o otkazu. Kako je tužilac objektivno i razumno znao da takvo ponašanje je suprotno standardu očekivanog ponašanja od zaposlenog je istovremeno protivpravno i nezakonito to je od strane nižestepenih sudova zaključeno da je tužilac učinio povredu iz člana 16. stav 2. alineja 3 i 18 Ugovora o radu i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu te da je njegov zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj ... od 04.08.2021. godine i rešenje o izizmeni dopune rešenja o otkazu ugovora o radu broj ... od 12.08.2021. godine, neosnovan. Shodno odluci o zahtevu za poništaj rešenja odbijen je i tužbeni zahtev u preostalom delu – vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 16. stav 2. alineja 3 i 18 naznačenog ugovora o radu propisano je da postoji povreda radne obaveze u slučaju nepoštovanja radne discipline, necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava rada i prekoračenja ovlašćenja, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca koji je propisan odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Tužilac je prilikom zasnivanja radnog odnosa znao da je ponašanje koje je sadržano u radnji koju je preduzeo protivno standardu očekivanog ponašanja i kao takvo i nedozvoljeno i protivpravno. Taj standard očekivanog ponašanja je objektivan i logično je da je tužilac kao zaposleni na opisanom radnom mestu taj standard morao da ispoštuje. Takav pristup tužioca ne može se okarakterisati kao nehatno ponašanje. Radnja tužioca samim preduzimanjem posla je svršena a posledica se ogleda u kršenju očekivanog standarda ponašanja i zabranjenog ponašanja. Stoga nije od značaja činjenica da li je za treća lica nastupila kakva štetna posledica jer je povreda radne discipline u ovom slučaju ujedno i uzročno i posledično opredeljena kroz preduzimanje zabranjene radnje bez zahteva korisnika.

Nisu od značaja navodi revizije da sud nije utvrđivao postojanje svesti i volje kod tužioca za izvršeni prestup jer su to elementi pojma krivice koji se u ovom slučaju jasno pokazuju da je za učinjeni prestup voljan element svesti i preduzeta radnja bez obzira na okolnost postojanja štetne posledice. U suštini, posledica u ovom slučaju ogleda se u postojanju opasnosti da takva štetna posledica može nastupiti. Shodno tome, pravilno su ocenjene okolnosti i težina učinjene povrede radne obaveze i mera koja je izrečena usled takve povrede. Pravilno je zaključeno da zdravstveno stanje tužioca (da boluje od epilepsije) nije od uticaja za donošenje drugačije odluke. Ni ostali navodi iz revizije nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je bio neophodan za tuženog za vođenje ove parnice, to je Vrhovni sud primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković