Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је пак учињена нека друга битна повреда поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог по уговору о раду од 17.05.2021. године на неодређено време, на радном месту агента ... . Дана 24.06.2021. године у току рада у 10 часова, гледао је видео клип на „You Tube“ када је ББ у току трајања клипа објавио да му је ВВ слао поруке са конкретног броја који је био приказан у клипу. Направио је паузу и пробао да преко „ТИС“ апликације утврди коме тај број припада – извршио је претрагу корисничког броја 064/**** који број припада категорији заштићених бројева, иако је знао да је то забрањено радити самоиницијативно већ само по захтеву корисника. То је знао још моментом заснивања радног односа. Тужиоцу је уручено упозорење о повреди обавезе број ... од 14.07.2021. године и по спроведеном дисциплинском поступку донето решење о отказу. Како је тужилац објективно и разумно знао да такво понашање је супротно стандарду очекиваног понашања од запосленог је истовремено противправно и незаконито то је од стране нижестепених судова закључено да је тужилац учинио повреду из члана 16. став 2. алинеја 3 и 18 Уговора о раду и члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду те да је његов захтев за поништај решења о отказу уговора о раду број ... од 04.08.2021. године и решење о изизмени допуне решења о отказу уговора о раду број ... од 12.08.2021. године, неоснован. Сходно одлуци о захтеву за поништај решења одбијен је и тужбени захтев у преосталом делу – враћање на рад.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су на утврђено чињенично стање правилно применили материјално право.

Према члану 16. став 2. алинеја 3 и 18 назначеног уговора о раду прописано је да постоји повреда радне обавезе у случају непоштовања радне дисциплине, нецелисходног и неодговорног коришћења средстава рада и прекорачења овлашћења, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца који је прописан одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду.

Тужилац је приликом заснивања радног односа знао да је понашање које је садржано у радњи коју је предузео противно стандарду очекиваног понашања и као такво и недозвољено и противправно. Тај стандард очекиваног понашања је објективан и логично је да је тужилац као запослени на описаном радном месту тај стандард морао да испоштује. Такав приступ тужиоца не може се окарактерисати као нехатно понашање. Радња тужиоца самим предузимањем посла је свршена а последица се огледа у кршењу очекиваног стандарда понашања и забрањеног понашања. Стога није од значаја чињеница да ли је за трећа лица наступила каква штетна последица јер је повреда радне дисциплине у овом случају уједно и узрочно и последично опредељена кроз предузимање забрањене радње без захтева корисника.

Нису од значаја наводи ревизије да суд није утврђивао постојање свести и воље код тужиоца за извршени преступ јер су то елементи појма кривице који се у овом случају јасно показују да је за учињени преступ вољан елемент свести и предузета радња без обзира на околност постојања штетне последице. У суштини, последица у овом случају огледа се у постојању опасности да таква штетна последица може наступити. Сходно томе, правилно су оцењене околности и тежина учињене повреде радне обавезе и мера која је изречена услед такве повреде. Правилно је закључено да здравствено стање тужиоца (да болује од епилепсије) није од утицаја за доношење другачије одлуке. Ни остали наводи из ревизије нису од таквог значаја да могу довести до другачије одлуке суда.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Како састав одговора на ревизију није трошак који је био неопходан за туженог за вођење ове парнице, то је Врховни суд применом члана 154. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу другом.

Председник већа-судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић