Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene broj ../2016 od 20.01.2016. godine, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, tužilji, zaposlenoj na poslovima savetnika za ..., otkazan je ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti usled prestanka potrebe za radom zaposlene zbog organizacionih promena kod tužene koje su dovele do prestanka potrebe za obavljanje poslova koje obavlja tužilja, koji razlozi nisu mogli biti otklonjeni merom zapošljavanja, a radni odnos joj je prestao zaključno sa 31.01.2016. godine. Tužilja je po zanimanju diplomirani ... sa zvanjem savetnika za ..., kod tuženog je bila zaposlena od 1986. godine, prvobitno u ..., a zatim u ... na poslovima ... . Kod tuženog je bilo zaposleno ukupno četiri izvršioca i svi su imali zvanje savetnika za ... . Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Nacionalne službe za zapošljavanje od 28.12.2012. godine, odredbom u pogledu popisa i opisa radnih mesta, kao i uslova za obavanje istih poslova, tačkom .. bilo je predviđeno postojanje poslova savetnika za ... uz navođenje uslova za obavljanje istih poslova, a istovremeno su bili predviđeni i poslovi pod tačkom .. službenik za ... . Uslov za obavljanje poslova službenik za ... prema navedenom pravilniku je da izvršilac koji je raspoređen na ove poslove mora imati ispit za službenika za ..., a izmenom Pravilnika tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji je stupio na snagu 25.12.2015. godine, ukinuto je radno mesto savetnika za ..., a sistematizovano je radno mesto službenika za ..., za koje je potreban, između ostalog i sertifikat službenika za ... koji tužilja ne poseduje. Tužilja se obraćala svom rukovodiocu zahtevom da joj se omogući pribavljanje potrebnog setrifikata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito sa obrazloženjem da tužilja nakon donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova iz 2015. godine kojim su ukinuti poslovi savetnika za ... na kojima je tužilja radila, nije mogla biti premeštena na druge odgovarajuće poslove jer nije imala sertifikat za obavljanje opisanih poslova za razliku od drugih izvršilaca koji su obavljali iste poslove kao i tužilja, a koji su te setrifikate posedovali.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje da je pogrešno stanovište nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U ovom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 … 75/14) zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca, kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U slučaju primene otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, odredbama člana 153. do 160. Zakona o radu propisana je procedura i obaveza poslodavca u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, sadržine programa, njegovog dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i isplatu otpremine pre otkaza ugovora o radu. Odredbom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano da Program izričito mora da sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju. Spisak zaposlenih koji predstavljaju višak i poslovi koje oni obavljaju mora biti sačinjen kao sastavni deo Programa pre davanja otkaza ugovora o radu.

U obrazloženju svojih odluka nižestepeni sudovi konstatuju da je donošenju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu od 20.01.2016. godine prethodilo donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih od 12.01.2016. godine koji se nalazi u spisima i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.12.2016. godine, dok propuštaju da ocene da li je navedeni program rešavanja viška zaposlenih sadržao spisak zaposlenih koji predstavljaju višak u smislu odredbe člana 155. stav 1. Zakona radu, što čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu, kao i da li je tužilja bila na njemu, a od čega i zavisi zakonitost i pravilnost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji.

Polazeći od navedenog, to se sa stanovišta primene materijalnog prava, zaključak nižestepenih sudova da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito za sada se ne može prihvatiti kao pravilan.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić