Према утврђеном чињеничном стању, решењем тужене број ../2016 од 20.01.2016. године, на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, тужиљи, запосленој на пословима саветника за ..., отказан је уговор о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности услед престанка потребе за радом запослене због организационих промена код тужене које су довеле до престанка потребе за обављање послова које обавља тужиља, који разлози нису могли бити отклоњени мером запошљавања, а радни однос јој је престао закључно са 31.01.2016. године. Тужиља је по занимању дипломирани ... са звањем саветника за ..., код туженог је била запослена од 1986. године, првобитно у ..., а затим у ... на пословима ... . Код туженог је било запослено укупно четири извршиоца и сви су имали звање саветника за ... . Правилником о организацији и систематизацији послова Националне службе за запошљавање од 28.12.2012. године, одредбом у погледу пописа и описа радних места, као и услова за обавање истих послова, тачком .. било је предвиђено постојање послова саветника за ... уз навођење услова за обављање истих послова, а истовремено су били предвиђени и послови под тачком .. службеник за ... . Услов за обављање послова службеник за ... према наведеном правилнику је да извршилац који је распоређен на ове послове мора имати испит за службеника за ..., а изменом Правилника туженог о организацији и систематизацији послова, који је ступио на снагу 25.12.2015. године, укинуто је радно место саветника за ..., а систематизовано је радно место службеника за ..., за које је потребан, између осталог и сертификат службеника за ... који тужиља не поседује. Тужиља се обраћала свом руководиоцу захтевом да јој се омогући прибављање потребног сетрификата.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је оспорено решење о отказу уговора о раду законито са образложењем да тужиља након доношења Правилника о организацији и систематизацији послова из 2015. године којим су укинути послови саветника за ... на којима је тужиља радила, није могла бити премештена на друге одговарајуће послове јер није имала сертификат за обављање описаних послова за разлику од других извршилаца који су обављали исте послове као и тужиља, а који су те сетрификате поседовали.

Врховни касациони суд налази да се ревизијом основано указује да је погрешно становиште нижестепених судова о неоснованости тужбеног захтева тужиље, јер је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.

У овом случају, тужиљи је отказан уговор о раду применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Сл. Гласник РС“ бр. 24/05 … 75/14) због постојања оправданог разлога који се односи на потребе послодавца, када услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

У случају примене отказног разлога из члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, одредбама члана 153. до 160. Закона о раду прописана је процедура и обавеза послодавца у погледу доношења Програма решавања вишка запослених, садржине програма, његовог достављања надлежним органима ради давања мишљења и исплату отпремине пре отказа уговора о раду. Одредбом члана 155. став 1. тачка 3. Закона о раду прописано да Програм изричито мора да садржи број, квалификациону структуру, године старости, стаж осигурања запослених који су вишак и послове које обављају. Списак запослених који представљају вишак и послови које они обављају мора бити сачињен као саставни део Програма пре давања отказа уговора о раду.

У образложењу својих одлука нижестепени судови констатују да је доношењу оспореног решења о отказу уговора о раду од 20.01.2016. године претходило доношење Програма решавања вишка запослених од 12.01.2016. године који се налази у списима и Правилника о организацији и систематизацији послова од 16.12.2016. године, док пропуштају да оцене да ли је наведени програм решавања вишка запослених садржао списак запослених који представљају вишак у смислу одредбе члана 155. став 1. Закона раду, што чини део законом предвиђене процедуре за отказ уговора о раду, као и да ли је тужиља била на њему, а од чега и зависи законитост и правилност оспореног решења о отказу уговора о раду тужиљи.

Полазећи од наведеног, то се са становишта примене материјалног права, закључак нижестепених судова да је решење туженог о отказу уговора о раду тужиљи законито за сада се не може прихватити као правилан.

Како је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, Врховни касациони суд је применом члана 416.став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

У поновном поступку првостепени суд ће утврдити чињенично стање имајући у виду примедбе из овог решења, а потом донети правилну и закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, с обзиром да иста зависи од одлуке о главној ствари.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић