Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom, a ukazivanje revizije na povredu člana 8. ZPP, ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem SO Boljevac od 04.06.2015. godine, postavljena za opštinskog pravobranioca na period od pet godina. Rešenjem Advokatske komore Zaječar odobren joj je privremeni prestanak bavljenja advokaturom za vreme rada na mestu pravobranioca Opštine Boljevac. Rešenjem tuženog od 14.08.2020. godine tužilji je prestala funkcija Opštinskog pravobranioca. Rešenjem Advokatske komore Zaječar od 17.11.2020. godine tužilji je prestalo pravo na privremeni prestanak bavljenja advokaturom zaključno sa 14.11.2020. godine. Za sporni period od 15.08.2020. godine do 15.11.2020. godine, tužilja potražuje isplatu naknade zarade u smislu člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan i obavezao tuženu da joj isplati naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini plate koju je imala u vreme prestanka funkcije, shodno navedenom članu, a čiju visinu je utvrdio iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Odlučujući o žalbi tužene drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, smatrajući da je tužilja mogla odmah da počne sa obavljanjem advokaturom nakon prestanka javne funkcije, te da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo imajući u vidu karakter i prirodu navedene naknade iz člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama (''Službeni glasnik RS'', br. 21/16...95/18), propisano je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Stavom 3. istog člana, propisano je da pravo iz stava 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Odredbom člana 15. stav 1. istog zakona, propisano je da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. ovog zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od 6 meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod poslodavca ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.

Članom 143. stav 1. Statuta Advokatske komore Zaječar (''Službeni list Grada Zaječara'', br. 40/16), propisano je da advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljanja na javnu funkciju, koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu RS, AP ili jedinici lokalne samouprave.

Polazeći od citiranih odredaba zakona, smisao navedene naknade predstavlja pravo zaštitnog karaktera koje nosiocu funkcije obezbeđuje vrstu socijalne sigurnosti dok ne reši pitanje svog radnog angažovanja, nakon prestanka vršenja iste, dok izabrano lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca i kod kog mu prava iz radnog odnosa miruju, po prestanku vršenja funkcije nastavlja da radi. U konkretnom slučaju, tužilji je rešenjem od 18.06.2015. godine, odobren privremeni prestanak bavljenja advokaturom za vreme rada na mestu pravobranioca Opštine Boljevac, za koje vreme joj prava i dužnosti miruju. Nakon prestanka funkcije nije bilo razloga da tužilja odmah ne nastavi da se bavi svojom profesijom. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da navedena odredba predstavlja osnov za ostvarivanje predmetnog prava u situaciji kada funkcioner, po prestanku date funkcije ne može da nastavi sa radom, jer nigde nije bio u radnom odnosu. Kako tužilji nije utvrđen trajni prestanak bavljenja advokatskom delatnošću, već joj je samo odobren privremeni prestanak bavljenja advokturom, te kako je mogla da nastavi sa obavljanjem navedene delatnosti po prestanku funkcije, a što ona svojom voljom nije učinila, to joj ne pripada pravo na naknadu koju potražuje. Imajući u vidu izloženo ne stoje navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Primenom odredbe člana 165. ZPP, odbijen je zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova, imajući u vidu da po ovom pravnom leku nije uspela.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić