Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14) и нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, нити има других битних повреда одредаба парничног поступка на које се указује ревизијом, а указивање ревизије на повреду члана 8. ЗПП, не може бити ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је решењем СО Бољевац од 04.06.2015. године, постављена за општинског правобраниоца на период од пет година. Решењем Адвокатске коморе Зајечар одобрен јој је привремени престанак бављења адвокатуром за време рада на месту правобраниоца Општине Бољевац. Решењем туженог од 14.08.2020. године тужиљи је престала функција Општинског правобраниоца. Решењем Адвокатске коморе Зајечар од 17.11.2020. године тужиљи је престало право на привремени престанак бављења адвокатуром закључно са 14.11.2020. године. За спорни период од 15.08.2020. године до 15.11.2020. године, тужиља потражује исплату накнаде зараде у смислу члана 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље основан и обавезао тужену да јој исплати накнаду плате у трајању од три месеца у висини плате коју је имала у време престанка функције, сходно наведеном члану, а чију висину је утврдио из налаза и мишљења судског вештака.

Одлучујући о жалби тужене другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, сматрајући да је тужиља могла одмах да почне са обављањем адвокатуром након престанка јавне функције, те да је првостепени суд погрешно применио материјално право имајући у виду карактер и природу наведене накнаде из члана 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и локалним самоуправама.

По оцени Врховног касационог суда побијана пресуда је заснована на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 14. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и локалним самоуправама (''Службени гласник РС'', бр. 21/16...95/18), прописано је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Ставом 3. истог члана, прописано је да право из става 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Одредбом члана 15. став 1. истог закона, прописано је да функционер не може остварити право из члана 14. овог закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од 6 месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа код послодавца или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Чланом 143. став 1. Статута Адвокатске коморе Зајечар (''Службени лист Града Зајечара'', бр. 40/16), прописано је да адвокату привремено престаје право на бављење адвокатуром у случају избора, именовања или постављања на јавну функцију, која захтева заснивање радног односа у органу РС, АП или јединици локалне самоуправе.

Полазећи од цитираних одредаба закона, смисао наведене накнаде представља право заштитног карактера које носиоцу функције обезбеђује врсту социјалне сигурности док не реши питање свог радног ангажовања, након престанка вршења исте, док изабрано лице које је у радном односу код другог послодавца и код ког му права из радног односа мирују, по престанку вршења функције наставља да ради. У конкретном случају, тужиљи је решењем од 18.06.2015. године, одобрен привремени престанак бављења адвокатуром за време рада на месту правобраниоца Општине Бољевац, за које време јој права и дужности мирују. Након престанка функције није било разлога да тужиља одмах не настави да се бави својом професијом. Правилан је закључак другостепеног суда да наведена одредба представља основ за остваривање предметног права у ситуацији када функционер, по престанку дате функције не може да настави са радом, јер нигде није био у радном односу. Како тужиљи није утврђен трајни престанак бављења адвокатском делатношћу, већ јој је само одобрен привремени престанак бављења адвоктуром, те како је могла да настави са обављањем наведене делатности по престанку функције, а што она својом вољом није учинила, то јој не припада право на накнаду коју потражује. Имајући у виду изложено не стоје наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Применом одредбе члана 165. ЗПП, одбијен је захтев тужиље за накнаду ревизијских трошкова, имајући у виду да по овом правном леку није успела.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић