Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Tužena je odgovorila na reviziju.

Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da nije ispunjen nijedan od uslova za odlučivanje o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od pravnog stava koji je ovaj sud izrazio u svojim odlukama, a kojima je raspravljeno pitanje prava na isplatu naknada licima koja su na dan 09.06.1999. godine bila u radnom odnosu u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava sa područja AP Kosovo i Metohija, kao i zaposlenima u javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija koji žive i rade van područja AP Kosovo i Metohija i nisu radno angažovani, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim stavom ovog suda izraženog u brojnim odlukama koji se odnosi na pravna pitanja na koja se revizijom ukazuje. Revizija je usmerena na razrešenje činjenično-pravnog pitanja konkretnog spora, a uz nju nisu ni priložene suprotne odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji niti se revidenti na njih pozivaju.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za primenu instututa izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 402. stav 2. istog zakona.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 29.03.2016. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 1.347.192,00 dinara. Dinarska protivvrednost jednog evra na dan podnošenja tužbe iznosila je 122,5950.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija nije dozvoljena pa je stoga odbačena kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom da tužilje nisu uspele u tom postupku, a da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković