U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Javno urbanističko preduzeće „Plan“ sa sedištem u Rumi, čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 894/19 od 09.12.2019. godine, na sednici održanoj 15.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

 ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 894/19 od 09.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 240/18 od 18.12.2018. godine, stavom prvim izrke, odbijen je tužbeni zahtev za poništaj, kao nezakonitog, rešenja o otkazu ugovora o radu, donetog od strane tuženog pod brojem 94/2016 od 07.03.2016. godine i odbijen je zahtev za vraćanje tužilje na rad i raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njenom znanju i sposobnostima, kao i zahtev da joj se nadoknade troškovi postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 232.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti te presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 894/19 od 09.12.2019. godine, žalba tužilje je delimično usvojena i odluka o troškovima postupka preinačena tako što je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka odbijen preko dosuđenog iznosa od 166.700,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba tužilje odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena u delu odluke o glavnoj stvari i u preostalom delu odluke o troškovima postupka. Odbijen je zahtev tužilje za nakandu troškova žalbenog postupka. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u bila zaposlena kod tuženog počev od 15.01.2014. godine na radnom mestu ... za ... poslove. Skupština opštine Ruma donela je Odluku povodom određivanja maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2015. godinu (Službeni list Opštine Srema broj 2/2016) u kojoj je navedeno da se odluka donosi na osnovu člana 6. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru odnosno Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi i sistemu AP Vojvodini i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, a u okviru utvrđenog broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave opštine Ruma odlukom je utvrđen maksimalni broj 16 zaposlenih na neodređeno vreme. Kod tuženog je 22.02.2016. godine na osnovu ove Odluke donet novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova JUP „Plan“ Ruma koji je stupio na snagu 05.03.2016. godine. Tim pravilnikom, na koji je predsednik opštine Ruma svojim zaključkom od 23.02.2016. godine dao saglasnost, ukinuto je radno mesto ... za ... poslove. Direktor tuženog doneo je rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu sa 07.03.2016. godine i istog dana je rešenje uručeno tužilji, a u obrazloženju je navedeno da se ugovor o radu tužilji otkazuje zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla s obzirom da je navedeno radno mesto ukinuto, da će joj tuženi isplatiti otpremninu u roku od 30 dana, da je tuženi pristupio racionalizaciji donošenjem Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave opštine Ruma za 2015. godinu i da je racionalizacija izvršena prema novom Pravilniku usled organizacionih promena na osnovu kojih je ukinuto radno mesto na koje je tužilja bila raspoređena. Tužilji se nije mogao obezbediti drugi posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi kod poslodavca shodno važećem Pravilniku. Inspektor rada je utvrdio da je tuženi postupio u skladu sa pomenutim zakonom i odlukom Opštine Ruma o maksmimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme. Na dan 07.03.2016. godine kada je doneto rešenje o otkazu kod tuženog je zaposleno 17 lica na neodređeno vrme, pri čemu direktor ne ulazi u ukupan broj zaposlenih. O prestanku potrebe za obavljanjem poslova od strane jednog zaposlenog radnika na osnovu citirane odluke odlučivao je u okviru svojih ovlašćenja direktor tuženog rukovodeći se ekonomskom opravdanošću postojanja radnog mesta, prirodom i vrstom delatnosti tuženog čija je osnovna delatnost urbanističko planiranje. Pre donošenja rešenja o otkazu tužilja je anketirana sa danom 07.03.2016. godine i tom prilikom se opredelila i izjasnila protiv prestanka radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. Sem tužilje anketirana su i druga zaposlena lica.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan jer je postupak otkaza ugovora o radu tužilji sproveden u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. u vezi sa čl. 153. do 160. Zakona o radu i ostalim pozitivnim propisima o načinu određivanja maksmilanog broja zaposlenih u javnom sektoru zbog čega pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Tužilji je otkazan ugovor o radu u zakonom propisanoj proceduri, nakon što je tuženi, u skladu sa odlukom Skupštine opštine Ruma o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2015. godinu donetom na osnovu člana 6. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i na osnovu odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, u sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, doneo Pravilnik o unutrašnoj organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je ukinuo jedno radno mesto, samostalnog stručnog saradnika za pravne poslove na kojima je tužilja do tada radila. Zbog navedenog prestala je potreba za radom tužilje, usled organizacionih promena kod tuženog, pa je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog čega je pobijano rešenje zakonito.

Suprotno navodima revizije tuženi je u potpunosti pravilno primenio odredbu člana 21. i 22. Zakona o načinu odrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u Javnom sektoru „Službeni glasnik RS“ broj 68/15, anketirajući tužilju kao i ostale zaposlene koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba ili na poslovima na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca dok se anketa ne sprovodi među zaposlenima za čijim radom postoji potreba, odnosno koji rade na poslovima na kojima je neophodno u periodu sprovođenja racionalizacije obezbediti odgovarajući broj izvršilaca radi izvršavanja neophodnih funkcija organizacionih oblika i u potpunosti sproveo proceduru propisanu odredbom člana 22. stav 1. istog zakona. Neosnovani su i navodi revizije u vezi primene odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu jer je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su ispunjeni svi uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji shodno navedenoj odredbi jer je njeno radno mesto prestalo da postoji u skladu sa opštim aktom tuženog odnosno ukinuto je, a u skladu sa racionalizacijom poslova te poslove obavlja druga zaposlena koja je sve vreme obavljala ... poslove i poslove specifične za ... propise i regulativu vezanu za te propise iz osnovne delatnosti tuženog koji poslovi su više vezani za delatnost tuženog, a koja može da obavlja poslove radnog mesta tužilje koje radno mesto je ukinuto. Shodno navedenom neosnovano je revizijsko ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić