У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Јовица Ковачевић, адвокат из ..., против туженог Јавно урбанистичко предузеће „План“ са седиштем у Руми, чији је пуномоћник Милан Козомора, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 894/19 од 09.12.2019. године, на седници одржаној 15.07.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

 ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 894/19 од 09.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П1 240/18 од 18.12.2018. године, ставом првим изрке, одбијен је тужбени захтев за поништај, као незаконитог, решења о отказу уговора о раду, донетог од стране туженог под бројем 94/2016 од 07.03.2016. године и одбијен је захтев за враћање тужиље на рад и распоређивање на радно место које одговара њеном знању и способностима, као и захтев да јој се надокнаде трошкови поступка. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове поступка у износу од 232.700,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности те пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 894/19 од 09.12.2019. године, жалба тужиље је делимично усвојена и одлука о трошковима поступка преиначена тако што је захтев туженог за накнаду трошкова поступка одбијен преко досуђеног износа од 166.700,00 динара, док је у преосталом делу жалба тужиље одбијена као неоснована, а првостепена пресуда потврђена у делу одлуке о главној ствари и у преосталом делу одлуке о трошковима поступка. Одбијен је захтев тужиље за наканду трошкова жалбеног поступка. Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у била запослена код туженог почев од 15.01.2014. године на радном месту ... за ... послове. Скупштина општине Рума донела је Одлуку поводом одређивања максималног броја запослених на неодређено време за 2015. годину (Службени лист Општине Срема број 2/2016) у којој је наведено да се одлука доноси на основу члана 6. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору односно Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби и систему АП Војводини и систему локалне самоуправе за 2015. годину, а у оквиру утврђеног броја запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе општине Рума одлуком је утврђен максимални број 16 запослених на неодређено време. Код туженог је 22.02.2016. године на основу ове Одлуке донет нови Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова ЈУП „План“ Рума који је ступио на снагу 05.03.2016. године. Тим правилником, на који је председник општине Рума својим закључком од 23.02.2016. године дао сагласност, укинуто је радно место ... за ... послове. Директор туженог донео је решење којим је тужиљи отказан уговор о раду са 07.03.2016. године и истог дана је решење уручено тужиљи, а у образложењу је наведено да се уговор о раду тужиљи отказује због престанка потребе за обављањем посла с обзиром да је наведено радно место укинуто, да ће јој тужени исплатити отпремнину у року од 30 дана, да је тужени приступио рационализацији доношењем Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе општине Рума за 2015. годину и да је рационализација извршена према новом Правилнику услед организационих промена на основу којих је укинуто радно место на које је тужиља била распоређена. Тужиљи се није могао обезбедити други посао који одговара њеној стручној спреми код послодавца сходно важећем Правилнику. Инспектор рада је утврдио да је тужени поступио у складу са поменутим законом и одлуком Општине Рума о максмималном броју запослених на неодређено време. На дан 07.03.2016. године када је донето решење о отказу код туженог је запослено 17 лица на неодређено врме, при чему директор не улази у укупан број запослених. О престанку потребе за обављањем послова од стране једног запосленог радника на основу цитиране одлуке одлучивао је у оквиру својих овлашћења директор туженог руководећи се економском оправданошћу постојања радног места, природом и врстом делатности туженог чија је основна делатност урбанистичко планирање. Пре доношења решења о отказу тужиља је анкетирана са даном 07.03.2016. године и том приликом се определила и изјаснила против престанка радног односа уз исплату новчане накнаде. Сем тужиље анкетирана су и друга запослена лица.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно закључили да је тужбени захтев неоснован јер је поступак отказа уговора о раду тужиљи спроведен у складу са чланом 179. став 5. тачка 1. у вези са чл. 153. до 160. Закона о раду и осталим позитивним прописима о начину одређивања максмиланог броја запослених у јавном сектору због чега побијано решење о отказу уговора о раду није незаконито.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Тужиљи је отказан уговор о раду у законом прописаној процедури, након што је тужени, у складу са одлуком Скупштине општине Рума о одређивању максималног броја запослених на неодређено време за 2015. годину донетом на основу члана 6. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и на основу одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, у систему јавних служби, систему АП Војводине и систему локалне самоуправе за 2015. годину, донео Правилник о унутрашној организацији и систематизацији послова којим је укинуо једно радно место, самосталног стручног сарадника за правне послове на којима је тужиља до тада радила. Због наведеног престала је потреба за радом тужиље, услед организационих промена код туженог, па је образован отказни разлог из члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, због чега је побијано решење законито.

Супротно наводима ревизије тужени је у потпуности правилно применио одредбу члана 21. и 22. Закона о начину одрђивања максималног броја запослених у Јавном сектору „Службени гласник РС“ број 68/15, анкетирајући тужиљу као и остале запослене који раде на пословима за које више не постоји потреба или на пословима на којима постоји потреба смањења броја извршилаца док се анкета не спроводи међу запосленима за чијим радом постоји потреба, односно који раде на пословима на којима је неопходно у периоду спровођења рационализације обезбедити одговарајући број извршилаца ради извршавања неопходних функција организационих облика и у потпуности спровео процедуру прописану одредбом члана 22. став 1. истог закона. Неосновани су и наводи ревизије у вези примене одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду јер је током поступка несумњиво доказано да су испуњени сви услови за отказ уговора о раду тужиљи сходно наведеној одредби јер је њено радно место престало да постоји у складу са општим актом туженог односно укинуто је, а у складу са рационализацијом послова те послове обавља друга запослена која је све време обављала ... послове и послове специфичне за ... прописе и регулативу везану за те прописе из основне делатности туженог који послови су више везани за делатност туженог, а која може да обавља послове радног места тужиље које радно место је укинуто. Сходно наведеном неосновано је ревизијско указивање на погрешну примену материјалног права.

На основу изнетог, применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић