Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, koju zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Vlasotince, radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/22 od 12.05.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 97/22 od 19.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 11.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/22 od 12.05.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 97/22 od 19.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P1 3/21 od 21.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je precizirani tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženoj utvrdi da je trpela zlostavljanje na radu u periodu od 29.05.2018. godine do 13.12.2019. godine (period vršenja tehničke funkcije – vršioca dužnosti i u periodu novopostavljenog načelnika ... Opštine Vlasotince), da se zabrani dalje vršenje zlostavljanja na radu tužilje od strane tužene, odnosno ponavljanje zlostavljanja, da se uklone posledice zlostavljanja, tako što će tužilja biti vraćena na radno mesto šefa odeljenja na kojem je bila raspoređena pre mobingovanja i sa istim koeficijentom za obračun i isplatu zarade, da se obaveže tužena da naknadi tužilji nematerijalnu štetu u iznosu od 100.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana presuđenja i da se tužena obaveže da u dnevnom listu „Blic“ o svom trošku objavi presudu donetu povodom tužbe, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/22 od 12.05.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 97/22 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je: usvojen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je trpela zlostavljanje na radu u periodu od 29.05.2018. godine do 13.12.2019. godine (period vršenja tehničke funkcije – vršioca dužnosti i u periodu novopostavljenog načelnika ... Opštine Vlasotince), da se zabrani tuženoj dalje vršenje zlostavljanja na radu tužilje od strane tužene, odnosno ponavljanje zlostavljanja; odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se vrati na radno mesto šefa odeljenja na koje je bila raspoređena pre mobingovanja i sa istim koeficijentom za obračun i isplatu zarade, kao nedozvoljen; obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.05.2022. godine do konačne isplate, a deo zahteva preko dosuđenog a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara je odbijen kao neosnovan; obavezana tužena da u dnevnom listu „Blic“ o svom trošku objavi presudu donetu povodom tužbe; obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 184.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje prvostepenog suda od 20.10.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zlostavljanja na radu tužilje, zabrana daljeg vršenja zlostavljanja na radu, uz zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je odredbom člana 29. stav 3. ovog zakona propisano da je spor, pored ostalog, iz stava 1. ovog člana, radni spor.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnog postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kako je utvrđivanje zlostavljanja na radu parnica iz radnog odnosa, ali takva da ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, to je revizija protiv odluke o ovom tužbenom zahtevu nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, podnela 11.06.2020. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja iznosi 50.000,00 dinara. Kako je u navedenom delu reč o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija ni u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić