Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Раде Митровић, адвокат из ..., против тужене Општине Власотинце, коју заступа Општински правобранилац Општине Власотинце, ради утврђења злостављања на раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 97/22 од 12.05.2022. године, исправљене решењем истог суда Гж1 97/22 од 19.01.2023. године, у седници већа одржаној 11.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 97/22 од 12.05.2022. године, исправљене решењем истог суда Гж1 97/22 од 19.01.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу П1 3/21 од 21.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је прецизирани тужбени захтев тужиље којим је тражила да се према туженој утврди да је трпела злостављање на раду у периоду од 29.05.2018. године до 13.12.2019. године (период вршења техничке функције – вршиоца дужности и у периоду новопостављеног начелника ... Општине Власотинце), да се забрани даље вршење злостављања на раду тужиље од стране тужене, односно понављање злостављања, да се уклоне последице злостављања, тако што ће тужиља бити враћена на радно место шефа одељења на којем је била распоређена пре мобинговања и са истим коефицијентом за обрачун и исплату зараде, да се обавеже тужена да накнади тужиљи нематеријалну штету у износу од 100.000,00 динара са затезном каматом од дана пресуђења и да се тужена обавеже да у дневном листу „Блиц“ о свом трошку објави пресуду донету поводом тужбе, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 103.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 97/22 од 12.05.2022. године, исправљеном решењем истог суда Гж1 97/22 од 19.01.2023. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда и пресуђено тако што је: усвојен тужбени захтев тужиље да се утврди да је трпела злостављање на раду у периоду од 29.05.2018. године до 13.12.2019. године (период вршења техничке функције – вршиоца дужности и у периоду новопостављеног начелника ... Општине Власотинце), да се забрани туженој даље вршење злостављања на раду тужиље од стране тужене, односно понављање злостављања; одбачена је тужба тужиље у делу којим је тражила да се врати на радно место шефа одељења на које је била распоређена пре мобинговања и са истим коефицијентом за обрачун и исплату зараде, као недозвољен; обавезана тужена да тужиљи на име накнаде штете услед претрпљених душевних болова због повреде права личности исплати износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 12.05.2022. године до коначне исплате, а део захтева преко досуђеног а до траженог износа од 100.000,00 динара је одбијен као неоснован; обавезана тужена да у дневном листу „Блиц“ о свом трошку објави пресуду донету поводом тужбе; обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 184.900,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђено решење првостепеног суда од 20.10.2021. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени због погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Предмет тражене правне заштите је утврђење злостављања на раду тужиље, забрана даљег вршења злостављања на раду, уз захтев за исплату накнаде нематеријалне штете, а правноснажном одлуком одлучено је усвајањем тужбеног захтева. Одредбом члана 29. став 1. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“ број 36/10), прописано је да запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу може против послодавца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 2. овог закона, док је одредбом члана 29. став 3. овог закона прописано да је спор, поред осталог, из става 1. овог члана, радни спор.

Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Из наведених разлога се у спору ради утврђења злостављања на раду, који представља радни спор, сходно примењују правила о дозвољености ревизије из члана 441. и члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 441. Закона о парничног поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама из радних односа у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Како је утврђивање злостављања на раду парница из радног односа, али таква да не представља спор о заснивању, постојању и престанку радног односа из члана 441. Закона о парничном поступку, то је ревизија против одлуке о овом тужбеном захтеву недозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужиља је тужбу ради утврђења злостављања на раду и накнаде штете, поднела 11.06.2020. године, а вредност побијаног дела потраживања износи 50.000,00 динара. Како је у наведеном делу реч о имовинскоправном спору, у коме вредност предмета спора побијаног дела правоснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија ни у овом делу није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци решења.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић