Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 799/2020 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1654/19 od 06.11.2019. godine. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1654/19 od 06.11.2019. godine u drugom stavu izreke, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem i četvrtom stavu izreke, i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3662/2020 od 16.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1112/18 od 09.05.2019. godine u drugom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da je vrati na rad i rasporedi na radno mesto nastavnika ... . Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da je rasporedi na radno mesto nastavnika ... . Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postpuka u iznosu od 124.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i da se tužilja obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 29.02.2016. godine sa tuženom zaključila ugovor o radu na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Po zaključenom ugovoru tužilja je obavljala poslove nastavnika ... u izdvojenom odeljenju tužene škole u ... . Rešenjem tuženog od 25.04.2016. godine utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos, sa obrazloženjem da tužena nekoliko godina unazad nije raspisivala konkurs jer nije postojala saglasnost nadležnog ministarstva u smislu Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava. Odlukom Škoslkog odbora tužene, donetom po tužiljinom prigovoru protiv rešenja od 25.04.2016. godine, naloženo je donosiocu – direktoru tužene da preispita to rešenje. Rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje poništeno je presudom P 1112/18 od 09.05.2019. godine koja je u pogledu odluke o tom tužbenom zahtevu postala pravnosnažna. Školska uprava u Leskovcu je uputila BB na rad kod tužene i sa njom je tužena 01.03.2017. godine zaključila ugovor o radu za poslove nastavnika ... u izdvojenom odeljenju škole u ..., koje je tužilja obavljala do prestanka radnog odnosa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima revizije ne dovodi u sumnju, nižestepeni sud je odlučujući o delu tužiljinog zahteva za vraćanje na rad i raspoređivanje na radno mesto nastavnika ... pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu propisano je da će sud, ako u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na njegov zahtev odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

U konkretnom slučaju, ugovorom o radu od 29.02.2016. godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme – do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, u smislu člana 132. stav 1. tačka 2) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilja je radni odnos zasnovala radi obavljanja poslova nastavnika ... u izdvojenom odeljenju tužene škole u mestu ... . Tužena je 01.03.2007. godine za označeno radno mesto zaključila ugovor o radu sa BB, upućenom odlukom Školske uprave Leskovac od 21.10.2016. godine sa liste zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, radi preuzimanja i raspoređivanja na radno mesto nastavnika ... kod tuženog. Označena odluka je doneta i ugovor o radu sa BB, radi obavljanja poslova koje je tužilja vršila do donošenja rešenja o otkazu, zaključen pre pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje. S obzirom da je radno mesto na kojem je tužilja radila na određeno vreme – do preuzimanja zaposlenog, popunjeno na taj način, ne postoji mogućnost da se tužilja vrati na rad – na to radno mesto, a nije dokazala da kod tužene postoji drugo odgovarajuće radno mesto na koje bi mogla biti raspoređena.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni, zbog čega je zahtev tužene za njihovu naknadu neosnovan.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić