Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ocenjujući osnovanost revizije tužilje na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti (niti su učinjene pak druge bitne povrede ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme, na poslovima ... - ... . Rešenjem tužene broj ... od 30.11.2020. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima iz razloga što je zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena došlo do prestanka potrebe za radom tužilje, usled smanjenja obima posla i ukidanja i brisanja poslova koje je tužilja obavljala. Tužena je dana 10.11.2015. godine donela izmene i dopune odluka o sistematizaciji poslova kojim je ukinuta pozicija ... . Dana 30.11.2015. godine tužena je uz saglasnost sindikalne organizacije tužene nakon pribavljalja pozitivnog mišljenja Nacionalne službe za zapošljavanje, donela Program rešavanja viška zaposlenih broj 1-90/2015 u kome su navedeni razlozi, broj zaposlenih, poslovi koji se obavljaju, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje, pa je tužilji otkazan ugovor o radu rešenjem a pre otkaza isplaćena otpremnina. Tužena je donela i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u kojem je višak predstavljalo 34 zaposlena na neodređeno vreme među kojima je bila i tužilja. Tužilja je bila jedini izvršilac na svom radnom mestu ali je isto radno mesto ukinuto.

Primenom člana 179. stav 1. člana 9, 153, 154, 155, 156. i 158. Zakona o radu, ceneći osnovanost tužbenog zahteva tužilje, prvostepeni sud je isti odbio. Utvrđeno je da nije postojalo upražnjeno mesto na koje bi tužilja mogla da bude raspoređena a tužilja nije konkretno ukazivala na određeno radno mesto koje je bilo slobodno i na koje je postojala mogućnost da bude premeštena. U narednih šest meseci tuženi nije zaposlio druga lica, pa kako je tuženi uredno ispoštovao proceduru vezano za program rešavanja viška zaposlenih, to je tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio razloge koje je dao prvostepeni sud nalazeći da su isti zasnovani na zakonu. Tužena je donela odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, zatim donela je i usvojila predlog programa za rešavanje viška zaposlenih. Izmenom i dopunom odluke o sistematizaciji poslova ukinuto je radno mesto na kojem je tužilja radila. Tužilja je na tom radnom mestu bila jedini izvršilac. To što nije izvršeno ocenjivanje tužilje u pogledu rezultata rada, nije od uticaja na pravilnost donete odluke tuženog jer je tužilja radila na radnom mestu koje je bilo jedino a isto je ukinuto tj. bila je jedini izvršilac pa s toga i nije bila podložna konkurenciji.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. U konkretnom slučaju, radni odnos tužilji je prestao na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu kojim je propisano da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U ovom slučaju utvrđeno je da je prestala potreba za obavljanjem određenog posla. Tužilja je bila jedini izvršilac. Nije postojalo drugo radno mesto na kome bi tužilja bila raspoređena a tuženi je ispoštovao proceduru vezano za donošenje programa za rešavanje viška zaposlenih, utvrdio je kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje i doneo je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Tuženi je ispoštovao i zakonske odredbe iz člana 153, 154, 155, 156. i 158. Zakona o radu. Neosnovani su navodi revizije tužilje da je tuženi kao poslodavac bio dužan da navede razloge koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog tj. tužilje a ovo iz razloga zato što tužilji nije prestao radni odnos po tom osnovu. Neosnovani su i revizijski navodi da tužena nije utvrdila broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba te da o tome nisu pazili nižestepeni sudovi a ovo iz razloga što je tužena nakon sprovedenog postupka i donošenja odluke o utvrđenju viška zaposlenih donela Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta a prema tom Pravilniku mesto na kome je radila tužilja je ukinuto a ista je bila jedini izvršilac. Neosnovani je i revizijski navod da je tuženi zloupotrebio istitut tzv. „tehnološkog viška“ jer to tužilja ničim ne dokazuje. Tuženi nije bio u obavezi da u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navodi u čemu se sastoje organizacione, ekonomske i tehnološke promene kod tužene a koje su uslovile prestanak potrebe za radom tužilje a ovo iz razloga što se to utvrđuje programom rešavanja viška zaposlenih, kao kriterijumi koji se primenjuju prilikom utvrđivanja viška zaposlenih i mera za zapošljavanje. Zbog toga se ne može prihvatiti revizijski navod da je tužilja na takav način lišena prava na obrazloženu odluku kao i prava na pristup sudu.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav revizije i za taksu na reviziju tuženoj nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković