U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je sa preduzećem „NIS“ AD iz Novog Sada zaključio Ugovor o nabavci usluga od 24.11.2017. godine, sa aneksima od 16.01.2018. godine, 12.07.2018. godine i 05.09.2019. godine, koji se odnosio na angažovanje radnika. Po osnovu tog ugovora, tuženi je sa tužiljom zaključio Ugovor o radu 19.06.2019. godine, na određeno vreme zbog povećanja obima posla, u trajanju od 365 dana, na poslovima ... radnik, s tim što će se rad obavljati u NIS AD Novi Sad, kao naručiocem, po osnovu Ugovora o nabavci usluga zaključenog sa tužiljinim poslodavcem. Pobijanim rešenjem od 20.02.2020. godine tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu sa danom 29.02.2020. godine, zbog smanjenja obima posla, u smislu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 18. Ugovora o radu. Tužilja je do privatizacije NIS AD Novi Sad 2014. godine bila kod tog preduzeća u radnom odnosu na poslovima ... radnika, a zatim je prema ugovorima o radu sa lizing kompanijama, kao što je i tuženi, obavljala poslove na banzinskim stanicama u vlasništvu NIS AD Novi Sad. U vreme donošenja otkaznog rešenja tužilja je obavljala posao na benzinskoj stanici u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama je tužbeni zahtev tužilje usvojen. U presudama je navedeno da je na osnovu iskaza tužilje i saslušanih svedoka utvrđeno da u februaru 2020. godine, kada je tužilji otkazan ugovor o radu, nije došlo do smanjenja obima posla na benzinskoj stanici u ..., nego da je naprotiv obim posla u periodu decembar 2019. godine – februar 2020. godine bio povećan. Na radnom mestu tužilje primljena je nova zaposlena, koja i danas obavlja iste poslove u NIS AD Novi Sad. Navedeno je takođe da tokom izvođenja radova na auto putu Beograd – Zagreb, nije bio onemogućen prilaz navedenoj benzinskoj stanici, te da je ista radila i za vreme vanrednog stanja usled pandemije, sa skraćenim radnim vremenom i bez rada noću. S obzirom da nije došlo do smanjenja obima posla kod pravnog subjekta kod kojeg je tužilja faktički obavljala poslove u vreme otkaza ugovora o radu, da obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži konkretne razloge vezane za smanjenje obima poslova na benzinskoj pumpi u ..., kao i da nije istekao rok na koji je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen, to je poništeno pobijano otkazno rešenje kao nezakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, tužilja je sa tuženim kao poslodavcem zasnovala radni odnos na određeno vreme za poslove koji se obavljaju kod NIS AD Novi Sad, na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji tog preduzeća i tuženog kao agencije za zapošljavanje. Pobijanim otkaznim rešenjem tužene agencije kao razlog za otkazivanje ugovora o radu na određeno vreme navedeno je smanjenje obima posla. Nižestepeni sudovi ispitivali su postojanje opravdanih razloga za otkazivanje ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. važećeg Zakona o radu, odnosno postojanje smanjenja obima posla, ali ne u odnosu na tuženog kao poslodavca, sa kojim je tužilja zaključila ugovor o radu i koji je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu, već u odnosu na NIS AD Novi Sad, kod koga je tužilja faktički obavljala rad po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji između njenog poslodavca i tog preduzeća, a koja poslovna saradnja je prestala 30.03.2020. godine. Iz iznetog proizilazi da je tužilja u radno-pravnom odnosu sa tuženim, a ne sa NIS AD Novi Sad, iako je na benzinskoj pumpi ovog preduzeća obavljala faktički rad. Navedeno proizilazi i iz iskaza svedoka BB na ročištu od 30.03.2021. godine, koja je izjavila da angažovani radnici putem agencije nisu bili u radnom odnosu sa NIS AD, već su svoj radno-pravni status regulisali u agenciji, te da je svim zaposlenima koji su rad obavljali preko agencija za zapošljavanje kod NIS AD Novi Sad morao prestati radni odnos zbog stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju. U postupku nije utvrđivano postojanje otkaznih razloga u odnosu na tuženog, sa kojim je tužilja u radno-pravnom odnosu, a to što je na benzinskoj stanici na kojoj je tužilja obavljala posao primljen novi zaposleni, nije od značaja za ocenu zakonitosti otkaznog rešenja, iz razloga što ugovor o radu sa novim zaposlenim nije zaključio tuženi kao tužiljin poslodavac. Zato su obe nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe, upotpuniti činjenično stanje saslušanjem relevantnih svedoka i pisane dokumentacije i oceniti zakonitost otkaznog rešenja u odnosu na tuženog kao tužiljinog poslodavca, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić