У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је са предузећем „НИС“ АД из Новог Сада закључио Уговор о набавци услуга од 24.11.2017. године, са анексима од 16.01.2018. године, 12.07.2018. године и 05.09.2019. године, који се односио на ангажовање радника. По основу тог уговора, тужени је са тужиљом закључио Уговор о раду 19.06.2019. године, на одређено време због повећања обима посла, у трајању од 365 дана, на пословима ... радник, с тим што ће се рад обављати у НИС АД Нови Сад, као наручиоцем, по основу Уговора о набавци услуга закљученог са тужиљиним послодавцем. Побијаним решењем од 20.02.2020. године тужени је тужиљи отказао уговор о раду са даном 29.02.2020. године, због смањења обима посла, у смислу члана 175. став 1. тачка 1. Закона о раду и члана 18. Уговора о раду. Тужиља је до приватизације НИС АД Нови Сад 2014. године била код тог предузећа у радном односу на пословима ... радника, а затим је према уговорима о раду са лизинг компанијама, као што је и тужени, обављала послове на банзинским станицама у власништву НИС АД Нови Сад. У време доношења отказног решења тужиља је обављала посао на бензинској станици у ... .

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепеним пресудама је тужбени захтев тужиље усвојен. У пресудама је наведено да је на основу исказа тужиље и саслушаних сведока утврђено да у фебруару 2020. године, када је тужиљи отказан уговор о раду, није дошло до смањења обима посла на бензинској станици у ..., него да је напротив обим посла у периоду децембар 2019. године – фебруар 2020. године био повећан. На радном месту тужиље примљена је нова запослена, која и данас обавља исте послове у НИС АД Нови Сад. Наведено је такође да током извођења радова на ауто путу Београд – Загреб, није био онемогућен прилаз наведеној бензинској станици, те да је иста радила и за време ванредног стања услед пандемије, са скраћеним радним временом и без рада ноћу. С обзиром да није дошло до смањења обима посла код правног субјекта код којег је тужиља фактички обављала послове у време отказа уговора о раду, да образложење побијаног решења не садржи конкретне разлоге везане за смањење обима послова на бензинској пумпи у ..., као и да није истекао рок на који је уговор о раду на одређено време био закључен, то је поништено побијано отказно решење као незаконито.

По оцени Врховног касационог суда, основано се ревизијом туженог указује да је у нижестепеним пресудама због погрешне примене материјалног права, чињенично стање непотпуно утврђено.

Наиме, тужиља је са туженим као послодавцем засновала радни однос на одређено време за послове који се обављају код НИС АД Нови Сад, на основу Уговора о пословној сарадњи тог предузећа и туженог као агенције за запошљавање. Побијаним отказним решењем тужене агенције као разлог за отказивање уговора о раду на одређено време наведено је смањење обима посла. Нижестепени судови испитивали су постојање оправданих разлога за отказивање уговора о раду у смислу члана 179. став 5. тачка 1. важећег Закона о раду, односно постојање смањења обима посла, али не у односу на туженог као послодавца, са којим је тужиља закључила уговор о раду и који је донео решење о отказу уговора о раду, већ у односу на НИС АД Нови Сад, код кога је тужиља фактички обављала рад по основу уговора о пословној сарадњи између њеног послодавца и тог предузећа, а која пословна сарадња је престала 30.03.2020. године. Из изнетог произилази да је тужиља у радно-правном односу са туженим, а не са НИС АД Нови Сад, иако је на бензинској пумпи овог предузећа обављала фактички рад. Наведено произилази и из исказа сведока ББ на рочишту од 30.03.2021. године, која је изјавила да ангажовани радници путем агенције нису били у радном односу са НИС АД, већ су свој радно-правни статус регулисали у агенцији, те да је свим запосленима који су рад обављали преко агенција за запошљавање код НИС АД Нови Сад морао престати радни однос због ступања на снагу Закона о агенцијском запошљавању. У поступку није утврђивано постојање отказних разлога у односу на туженог, са којим је тужиља у радно-правном односу, а то што је на бензинској станици на којој је тужиља обављала посао примљен нови запослени, није од значаја за оцену законитости отказног решења, из разлога што уговор о раду са новим запосленим није закључио тужени као тужиљин послодавац. Зато су обе нижестепене пресуде укинуте.

У поновном поступку, првостепени суд ће узети у обзир изнете примедбе, употпунити чињенично стање саслушањем релевантних сведока и писане документације и оценити законитост отказног решења у односу на туженог као тужиљиног послодавца, након чега ће донети правилну и закониту одлуку о основаности тужбеног захтева.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 416. став 2. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић