Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilja nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile zaposlene kod tuženog na poslovima ... – ... u tehničkoj službi RJ „...“. Zbog potreba procesa rada direktor tuženog je doneo Odluku o ekonomsko-organizacionim promenama od 29.03.2018. godine, kojom je smanjen broj izvršilaca sa dva na jednog u organizacionom delu RJ „...“ u tehničkoj službi i to na poslovima ... – ..., a uz mogućnost rada dva izvršioca sa nepunim radnim vremenom. Potom je Izmenama i dopunama Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 29.03.2018. godine, broj izvršilaca na poslovima ... – ... smanjen sa 2 izvršioca sa punim radnim vremenom na 2 izvršioca sa polovinom radnog vremena. Tužiljama je u skladu sa ovim izmenama dostavljeno obrazloženo obaveštenje o ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada, te im je ponuđen rad sa nepunim radnim vremenom od 20 časova nedeljno na istim poslovima uz zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu. Tužilje su se izjasnile da ne prihvataju zaključenje ponuđenog aneksa ugovora o radu, zato što sadrži izmene koje ih stavljaju u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na poslodavca, kao i da svi razlozi o izmenama nisu navedeni u obrazloženju obaveštenja. Nakon toga im je osporenim rešenjima tuženog od 09.05.2018. godine, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. u vezi sa članom 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu otkazan ugovor o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilja za poništaj pobijanih rešenja i za vraćanje tužilja na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05, ... i 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.

Prema odredbi člana 171. stav 1. tač. 4) ovog zakona poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona, između ostalog, rad sa nepunim radnim vremenom ali ne kraće od polovine punog radnog vremena.

Kako je tuženi doneo Odluku o ekonomsko-organizacionim promenama i potom Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 29.03.2018. godine, kojima je broj izvršilaca na poslovima ... – ..., na kojima su tužilje radile, smanjen sa 2 izvršioca sa punim radnim vremenom na 2 izvršioca sa polovinom radnog vremena, a tužilje odbile zaključenje ponuđenog aneksa ugovora o radu za rad sa polovinom radnog vremena na istim poslovima, to su se stekli uslovi da im poslodavac otkaže ugovor o radu u smislu citiranih odredaba Zakona o radu.

Stoga su pobijana rešenja kojim je tužiljama otkazan ugovor o radu zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu zakonita, a tuženi nije u obavezi da tužilje vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana zakona, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su već bili predmet pravilne ocene u pobijanoj drugostepenoj presudi.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić