Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија тужиља није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужиље су биле запослене код туженог на пословима ... – ... у техничкој служби РЈ „...“. Због потреба процеса рада директор туженог је донео Одлуку о економско-организационим променама од 29.03.2018. године, којом је смањен број извршилаца са два на једног у организационом делу РЈ „...“ у техничкој служби и то на пословима ... – ..., а уз могућност рада два извршиоца са непуним радним временом. Потом је Изменама и допунама Правилником о организацији и систематизацији радних места туженог од 29.03.2018. године, број извршилаца на пословима ... – ... смањен са 2 извршиоца са пуним радним временом на 2 извршиоца са половином радног времена. Тужиљама је у складу са овим изменама достављено образложено обавештење о понуди за измену уговорених услова рада, те им је понуђен рад са непуним радним временом од 20 часова недељно на истим пословима уз зараду сразмерно времену проведеном на раду. Тужиље су се изјасниле да не прихватају закључење понуђеног анекса уговора о раду, зато што садржи измене које их стављају у знатно неповољнији положај у односу на послодавца, као и да сви разлози о изменама нису наведени у образложењу обавештења. Након тога им је оспореним решењима туженог од 09.05.2018. године, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 2. у вези са чланом 171. став 1. тачка 4. Закона о раду, због одбијања закључења анекса уговора о раду отказан уговор о раду.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужиља за поништај побијаних решења и за враћање тужиља на рад.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду („Сл.гласник РС“ број 24/05, ... и 75/14) прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако одбије закључење анекса уговора у смислу члана 171. став 1. тач. 1-5) овог закона.

Према одредби члана 171. став 1. тач. 4) овог закона послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем тексту: анекс уговора) ако је запосленом који је вишак обезбедио остваривање права из члана 155. став 1. тачка 5) овог закона, између осталог, рад са непуним радним временом али не краће од половине пуног радног времена.

Како је тужени донео Одлуку о економско-организационим променама и потом Измене и допуне Правилника о организацији и систематизацији радних места од 29.03.2018. године, којима је број извршилаца на пословима ... – ..., на којима су тужиље радиле, смањен са 2 извршиоца са пуним радним временом на 2 извршиоца са половином радног времена, а тужиље одбиле закључење понуђеног анекса уговора о раду за рад са половином радног времена на истим пословима, то су се стекли услови да им послодавац откаже уговор о раду у смислу цитираних одредаба Закона о раду.

Стога су побијана решења којим је тужиљама отказан уговор о раду због одбијања закључења анекса уговора о раду законита, а тужени није у обавези да тужиље врати на рад у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Детаљно образложење ревизијске одлуке је изостављено сагласно ставу 2. истог члана закона, јер се у ревизији понављају жалбени разлози који су већ били предмет правилне оцене у побијаној другостепеној пресуди.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић