.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1581/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Vasa Pelagić“ iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3300/2019 od 12.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3300/2019 od 12.12.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3300/2019 od 12.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 900/17 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se tužena obaveže da na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati tužiocu pojedinačne iznose za period od 2015. godine do 2017. godine, za svaku godinu, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, pa do isplate, kako je navedeno u stavu prvom izreke, kao i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od septembra meseca 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine, da isplati mesečne iznose, bliže naznačene u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da sa tužiocem zaključi aneks ugovora o radu, kojim bi tužiocu bilo priznato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, što ukoliko ne učini, presuda doneta u ovom sporu smatraće se pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade, isplatu i izražavanje u isplatnim listama navedenih troškova. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3300/19 od 12.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18..ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili, jer su našli da je tužiocu isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
S iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 04.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 50.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
