.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1581/2020
03.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Катарине Манојловић Андрић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Савић, адвокат из ..., против тужене ОШ „Васа Пелагић“ из Лесковца, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде трошкова, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3300/2019 од 12.12.2019. године, у седници већа одржаној 03.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиoца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3300/2019 од 12.12.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3300/2019 од 12.12.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 900/17 од 26.09.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се тужена обавеже да на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора, исплати тужиоцу појединачне износе за период од 2015. године до 2017. године, за сваку годину, са законском затезном каматом од доспелости, па до исплате, како је наведено у ставу првом изреке, као и на име неисплаћене накнаде за исхрану у току рада, за период од септембра месеца 2014. године закључно са августом 2017. године, да исплати месечне износе, ближе назначене у ставу првом изреке пресуде, са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног износа, па до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован евентуални тужбени захтев којим је тражено да се тужена обавеже да са тужиоцем закључи анекс уговора о раду, којим би тужиоцу било признато право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, што уколико не учини, пресуда донета у овом спору сматраће се правним основом за утврђивање висине накнаде, исплату и изражавање у исплатним листама наведених трошкова. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3300/19 од 12.12.2019. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18..ЗПП), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Врховни касациони суд налази да у конкретном случају, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као и ради уједначавања судске праксе. Наиме, предмет тужбеног захтева у овом спору је потраживање накнаде регреса за годишњи одмор и исхрану у току рада. Нижестепени судови су такав тужбени захтев одбили, јер су нашли да је тужиоцу исплаћена тражена накнада кроз укупан коефицијент за обрачун и исплату плата у јавним службама, што је у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС“, бр 34/2001...21/2016) и праксом овог суда.
С изнетих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 04.12.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 50.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представља динарску противвредност испод 40.000 евра.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужиоца недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
