.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1593/2021
21.10.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuković, advokat u ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za gazdovanje šumama SRBIJAŠUME sa PO Beograd, čiji je punomoćnik Velimir Bato Bjelanović, advokat u ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2122/18 od 18.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.oktobra 2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2122/18 od 18.07.2019. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Treći osnovni sud u Beogradu doneo je presudu P1 br.497/16 dana 28.02.2018. godine, kojom je u stavu prvom izreke odbacio tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da sud poništi rešenje tuženog broj ... od 25.03.2008. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu, kao nezakonito, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima; u stavu drugom izreke odbio je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete u visini plate – zarade za period od 01.04.2008. godine do pravnosnažnog okončanja spora pojedinačne iznose određene tim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbio je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužioca ponovo prijavi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i da ga prijavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i upiše radni staž u radnu knjižicu tužioca za period od 01.04.2008. godine zaključno sa danom pravnosnažnog okončanja spora; u stavu četvrtom izreke, odbio je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje - Filijala Beograd, doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Beograd i to na iznose iz stava drugog; u stavu petom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2122/18 od 18.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, te je odbijen kao neosnovan i zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih u drugostepenom postupku.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je u odgovoru na reviziju osporio osnovanost revizijskih navoda tužioca i predložio da se revizija odbije, a naknadu troškova revizijskog postupka je opredeljeno tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.37/2011...18/2020), i našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pored toga što je u reviziji ukazao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. ZPP revident nije posebno istakao koja procesna odredba je povređena. Navodi da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka jer nisu razmatrali tužiočev odustanak od predloga za ponavljanje drugog sudskog postupka, nisu od uticaja za ispitivanje pobijane drugostepene presude po reviziji. Revident ističe da je odustajanje od ponavljanja postupka bitna činjenica koja suštinski menja odluku prvostepenog suda, kao i da činjenično stanje usled toga nije utvrđeno na celovit i potpun način. Međutim, pobijanje činjeničnog stanja, kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog, kao razlog za reviziju protiv pobijane drugostepene presude nije dopušteno, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene odluke, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, te mu je rešenjem tuženog broj .. od 25.03.2008. godine prestao radni odnos zbog izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 251. stav 1. KZ RS, što je utvrđeno presudom Opštinskog suda u Valjevu K br. 352/06 od 20.03.2007. godine. U postupku po tužbi istog tužioca za poništaj osporenog rešenja tuženog broj .. od 25.03.2008. godine, pred Opštinskim sudom u Valjevu, presudom P1 375/08 od 28.04.2009. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad, koja presuda je postala pravnosnažna presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1 282/09 od 23.11.2009. godine, protiv koje je tužilac izjavio reviziju. Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev2 1588/10 od 12.11.2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1 282/09 od 23.11.2009. godine. Dalje je utvrđeno da je protiv presude Opštinskog suda u Valjevu K br. 352/06 od 20.03.2007. godine tužilac izjavio žalbu koja je delimično usvojena od strane Višeg suda u Valjevu presudom Kž br. 136/14 od 07.08.2014. godine, a presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz br.337/15 od 14.04.2015. godine usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo tužilac, te je Viši sud u Valjevu presudom Kž br.114/15 od 13.05.2015. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Valjevu K br. 669/10 od 28.01.2014. godine i tužioca oslobodio svih optužbi. Nakon donošenja presude Višeg suda u Valjevu Kž br. 114/15 od 13.05.2015. godine, tužilac je dana 31.07.2015. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom P1 375/08 od 28.04.2009. godine, a koji predlog je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P1 129/16 od 29.09.2016. godine odbijen kao neosnovan, te je na isto tužilac izjavio žalbu, a rešenjem Osnovnog suda u Valjevu od 22.12.2016. godine odbačena je žalba tužioca kao neblagovremena, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž1 1/17 od 02.02.2017. godine.
Na temelju navedenih utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva kojim je tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad nedozvoljena, s obzirom da je utvrđeno da je isti tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog broj .. od 25.03.2008. godine i vraćanje na rad pravnosnažno odbijen presudom Opštinskog suda u Valjevu P1 375/08 od 28.04.2009. godine, te je u tom postupku i pravnosnažno okončan postupak po predlogu za ponavljanje postupka, koji predlog je podneo tužilac nakon donošenja presude Višeg suda u Valjevu kojom je tužilac oslobođen optužbe, usled čega se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Tužbeni zahtevi kojima je tužilac tražio naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 01.04.2008. godine do pravnosnažnog okončanja spora, te da tuženi ponovo tužioca prijavi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i upiše radni staž u radnu knjižicu tužioca, kao i da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca uplati pripadajuće doprinose, su odbijeni kao neosnovani, s obzirom da su zasnovani na pretpostavci da je ništavo osporeno rešenja. Navedene odluke nižestepeni sudovi donose primenom odredaba člana 294. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku i članova 179. stav 1. tačka 4. i 191. Zakona o radu.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni kasacioni sud, zbog čega navode revizije ocenjuje kao neosnovane.
Odredbom člana 294. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako se utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno odbačena tužba u delu tužbenog zahteva zbog pravnosnažno presuđene stvari, jer je o zahtevu tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad već odlučeno pravnosnažnom sudskom odlukom u predmetu P1 375/08. U situaciji u kojoj postoji subjektivni i objektivni identitet spora, kao u konkretnom slučaju, nema vođenja nove parnice zbog zabrane iz citiranog člana 294. stav 1. tačka 4. ZPP. To što tužilac ukazuje okolnost da je u toj parnici odustao od predloga za ponavljanje postupka, ne može uticati na pravilnost pobijane odluke.
Nadalje, imajući u vidu da sporno rešenje tuženog nije proglašeno nezakonitim niti je poništeno, tužilac nema pravni osnov za naknadu štete u visini plate - zarade za traženi period, niti pravo na tražene doprinose, te je pravilno u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.
Navodi revidenta ne utiču na donošenje drugačije odluke, s obzirom da je tužilac imao pravni put za pobijanje zakonitosti rešenja tuženog, te se u ovom postupku ne mogu utvrđivati eventualne manjkavasti drugog parničnog postupka.
Na osnovu izloženog, te kako ne stoje revizijski navodi tužioca, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke.
Stavom drugim izreke, na osnovu odredbe iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, jer sa revizijom nije uspeo, a primenom člana 153. Zakona o parničnom postupku i zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
