Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište, kao nezakonita rešenja tuženog o udaljenju sa rada od 09.10.2019. godine i 10.01.2020. godine, jer je utvrđeno da je tuženi navedena rešenja doneo u svemu u skladu sa članom 165. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava. Osim toga, tužilja uz reviziju nije dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj pravnoj stvari.

S obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.11.2019. godine, a tužbom se traži da se ponište, kao nezakonita rešenja tuženog o udaljenju sa rada od 09.10.2019. godine i 10.01.2020. godine.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnicu iz radnih sporova.

Članom 441. ZPP propisano je da u parnicama iz radnih sporova revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

S obzirom na to da se u ovom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se ponište, kao nezakonita rešenja tuženog o udaljenju tužilje sa rada, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda, međuti, nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuju opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke te vrste i sporova nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković