Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, а по оцени Врховног касационог суда потребно је да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се пониште, као незаконита решења туженог о удаљењу са рада од 09.10.2019. године и 10.01.2020. године, јер је утврђено да је тужени наведена решења донео у свему у складу са чланом 165. став 1. тачка 1. Закона о раду. По оцени Врховног суда, нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које је другостепени суд дао за своју одлуку, јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права. Осим тога, тужиља уз ревизију није доставила пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању о истој правној ствари.

С обзиром на то да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, то је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 19.11.2019. године, а тужбом се тражи да се пониште, као незаконита решења туженог о удаљењу са рада од 09.10.2019. године и 10.01.2020. године.

Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парницу из радних спорова.

Чланом 441. ЗПП прописано је да у парницама из радних спорова ревизија је дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

С обзиром на то да се у овом случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужиља тужбом тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ да се пониште, као незаконита решења туженог о удаљењу тужиље са рада, то ревизија тужиље није дозвољена.

Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни суд је имао у виду да је другостепеном пресудом преиначена првостепена пресуда, међути, нема места примени члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Наиме, наведена одредба може се применити само када се примењују општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора, односно у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не у споровима у којима је посебном одредбом овог закона или посебним законом одређено да ревизија против одлуке те врсте и спорова није дозвољена.

Са напред наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић