.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1662/2020
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2373/19 od 27.09.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2373/19 od 27.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2373/19 od 27.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2768/18 od 03.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova ishrane u toku rada (topli obrok) plati 232.193,75 dinara za period od 01.07.2015. godine do 31.12.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora plati 124.346,63 dinara za period od 01.07.2015. godine do 31.12.2018. godine sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.06.2019. godine kao dana presuđenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2373/19 od 27.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2768/18 od 03.06.2019. godine u stavu prvom, drugom, trećem i delu stava četvrtog izreke kojim je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2768/18 od 03.06.2019. godine u preostalom delu stava četvrtog izreke i odbijen kao neosnovan zahtev tužene za isplatu zakonske zatezne kamate na 12.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka za period od 03.06.2019. godine kao dana presuđenja, do dana izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse, jedinstvene primene prava i novog tumačenja prava i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, novim tumačenjem prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pitanje isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih u Ministarstvu odbrane Republike Srbije razjašnjeno je u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva su u skladu sa postojećom sudskom praksom i tumačenjem materijalnog prava jer se plata zaposlenog u državnom organu određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plate imajući u vidu da su u koeficijentu za obračun i osnovici sadržane i naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 17.09.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora 356.540,38 dinara ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
