Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se ista razmotri shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni ostalih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se revizijom paušalno ukazuje, a koje bi bile od uticaja na pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene na osnovu ugovora o radu zaključenog dana 15.12.2006. godine radio na radnom mestu ... referent, ... . Rešenjem tužene od 22.09.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, shodno članu 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu. Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 201/15 od 08.10.2015. godine poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 22.09.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, uz obavezu tužene da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Navedena prvostepena odluka preinačena je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 1086/16 od 06.07.2016. godine tako što je tužbeni zahtev odbijen u celosti kao neosnovan. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2127/16 od 23.05.2019. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž2 1086/16 od 06.07.2016. godine tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 201/15 od 08.10.2015. godine. Postupajući po navedenoj pravosnažnoj presudi kojom je tužiočev zahtev u celosti usvojen tužena je obavezana da tužioca vrati na rad i da mu nadoknadi štetu u vidu izostale zarade sa pripadajućim doprinosima, što je ona i učinila u okviru drugog postupka. Tužbom podnetom u ovoj parnici tužilac je tražio naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za sporni petogodšnji period. Visina potraživanja utvrđena je nalazom veštaka ekonomsko finansijske struke prema kome je tužilac podneskom od 19.07.2023. godine opredelio tužbeni zahtev.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 164. i člana 191. stav 1 – 4 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 sa izmenama i dopunama) u vezi sa članom 154. stav 1. i članom 155. Zakona o obligacionim odnosima tužbeni zahtev u celosti usvojio sa obrazloženjem da pravosnažnom odlukom poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu daje pravo na potpuno obeštećenje u pogledu svih primanja iz radnog odnosa.

Drugostepeni sud nije prihvatio izraženo stanovište prvostepenog suda, te je ožalbenu odluku preinačio i tužbeni zahtev odbio. U obrazloženju svoje odluke je naveo da naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa predstavlja restituciju, kao posledicu poništaja odluke o prestanku radnog odnosa, ali da za tužioca šteta nije nastala usled nekorišćenja godišnjeg odmora u navedenom petogodišnjem periodu iz tog razloga što tužilac nije ostvario pravo na korišćenje godišnjeg odmora, čija je svrha revitalizacija radnih sposobnosti narušenih utroškom radne energije tokom rada.

Razmatrajući reviziju tužioca Vrhovni sud je utvrdio da je ista neosnovana, s obzirom da je drugostepena presuda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Član 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 sa izmenama i dopunama) propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je dužan da mu štetu naknadi u skladu sa zakonom i opštim aktom. Članom 191. stav 1. istog zakona propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio, a stavom 2. istog člana je propisano da se naknada štete iz stava 1. utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži i pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, a u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Saglasno citiranim zakonskim odredbama pravilno je prvostepeni sud zaključio da nezakoniti prestanak radnog odnosa zaposlenom automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od dana prestanka radnog odnosa pa do njegove reintegracije, ali takav pravni status nema i naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora. Pravo na godišnji odmor tokom jedne kalendarske godine zavisi od dužine perioda faktičkog radnog angažovanja zaposlenog tokom te godine i njegova svrha jeste oporavak ili uspostavljanje radnih sposobnosti naophodnih za redovno obavljanje radnih zadataka koje bivaju narušene utroškom radne energije tokom radne nedelje. Iz navedenih razloga pravilno je stanovište drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne ostvaruje pravo na naknadu štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora s obzirom da nisu ni nastali uslovi za korišćenje godišnjeg odmora za period od 2015. godine zaključno sa 2019. godinom tokom kog perioda tužilac nije radio.

Osim toga, iz pravosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju P1 201/15 od 08.10.2015. godine sledi da je tužilac za svih navedenih pet kalendarskih godina ostvario pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade, te bi dosuđivanje naknade štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora dovelo do dupliranja mesečne zarade srazmerno broju dana godišnjeg odmora.

Pravilnom primenom člana 153. stv 1, 154. i 163. stav 1. i 2. ZPP odlučeno je o troškovima parničnog postupka, koji obuhvataju potrebne izdatke tužene za vođenje ove parnice.

Na osnovu izloženog, shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković