.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 17/2024
20.03.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ječmenica, advokat iz ..., protiv tuženog „Naftna industrija Srbije“ AD Novi Sad, Ogranak za preradu i promet nafte i naftnih derivata „Blok – promet“ u Beogradu, čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1775/23 od 10.05.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1775/23 od 10.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1775/23 od 10.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 479/19 od 17.02.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev sa traženjem da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 28.06.2016. godine, kojim je otkazan ugovor o radu tužilji broj ... od 15.11.1996. godine, ugovor o radu broj ... od 15.05.2002. godine i ugovor o radu broj ... od 01.06.2006. godine, tuženi obaveže da tužilju vrati na rad, na odgovarajuće radno mesto, u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i radnim sposobnostima tužilje, te tužilja obavezana da tuženom nadoknadi parnične troškove od 63.200,00 dinara. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Po odredbama člana 407. ZPP, presuda drugostepenog suda kojom je potvrđena presuda prvostepenog suda revizijom se ne može pobijati zbog nepotpuno i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji, zaposlenoj na radnom mestu saradnika za ... ogranka tuženog u ... „Blok – promet“, tuženi je dostavio pismeno upozorenje od 07.06.2016. godine da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline, koja se ogleda u neopravdanom izostanku sa rada 18, 19, 20, 23. – 27, 30. i 31.05.2016. godine, a potom joj iz navedenog razloga otkazao ugovo o radu rešenjem, čiju zakonitost tužilja pobija u ovoj parnici.
Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je tuženi nakon sprovedene zakonske procedure upozoravanja tužilje o postojanju otkaznog razloga, sporno rešenje zasnovao na postojanju otkaznog razloga predviđenog članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, a u vezi članova 69. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, te člana 21. stav 4. tačka 6. alineja 1. Ugovora o radu od 01.06.2006. godine izmenjenog Aneksom 15 ugovora o radu od 08.01.2015. godine.
Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev.
Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je tužilji u skladu sa odredbama člana 180. Zakona o radu omogućeno da se izjasni na upozorenje poslodavca o postojanju otkaznog razloga, da se ona izjasnila u postupku koji je prethodio donošenju rešenja i da nije opravdala izostanak sa posla na dane, kada po evidenciji tuženog nije radila. Ostaje bez sumnje utvrđenje tuženog da je tužilja bez opravdanog razloga izostala sa posla devet radnih dana, koje radnje su po članu 169. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog i ugovora o radu zaključenog između stranaka predviđene kao povreda radne discipline i predstavljaju otkazni razlog po članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Nakon što je tužilji omogućeno da se izjasni o postojanju otkaznog razloga, rešenje je doneo direktor organizacione jedinice tuženog ovlašćen za preduzimanje ovih radnji na osnovu pismenog punomoćja generalnog direktora (strana 73/16 spisa), pa se neosnovano revizijom ukazuje da postoje proceduralni propusti tuženog prilikom donošenja pobijanog rešenja.
Tužilja zahtev za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora po članu 76. Zakona o radu nije isticala do zaključenja glavne rasprave, pa ona ne može biti od bilo kakvog uticaja na odluku o zakonitosti pobijanog rešenja. Osim toga, tužilja je novčano potraživanje iz radnog odnosa mogla istaći i u drugoj parnici u roku predviđenom članom 196. Zakona o radu.
Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 153. i 154. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
